05.август 2017.године (субота) у 21 час
Монодрама „Лина тврђа од камена“
Двориште Дома културе,Србобран (Цара Лазара 6)
Улаз бесплатан
Ову монодраму, насталу по истоименом роману Јована Д. Петровића , у драматизацији Милисава Миленковића, игра Весна Станковић. Представа која је до сада играна на сценама широм Србије и у иностранству више од 150 пута рађена је у режији Иване Богићевић Леко.
„Лина, тврђа од камена“ је истинита прича о тешком и потресном животу бабе аутора романа, Лине, од периода њеног девојаштва, преко зрелог доба до позне старости. Кроз Линину животну причу, пуну неочекиваних, животом режираних обрта, срећних и трагичних догадјаја који се непрестано преплићу, пратимо не само њену личну причу, но и пресек историјских збивања кроз које је ова жена током свог богатог животног пута пролазила: почетак 20. века, Први и Други светски рат и поратни период.
Иако је Линина приповест препуна патњи, трагедија и страдања, она је такође својеврсна глорификација живота и виталне људске снаге и енергије која човека одржава и у најтежим искушењима, издиже га, чува и одређује као биће саткано од материје која је тврђа и од најтврђег камена.
Кроз ову монодраму, гледалац прати Лину како се из младе и пуне живота и радости девојке, трансформише најпре у зрелу младу жену, па у жену скрхану животним трагедијама, до снажне, сасвим зреле личности коју патње нису сломиле, већ ојачале и донеле стабилност, снагу и велику животну мудрост. Представа је стилизована и решена симболима који управо величају исконску снагу живота која тријумфује над губицима и невољама.
Текст „Лина, тврђа од камена“, писан је аутентичним језиком, поддијалектом источне Србије који је изузетно богат, колоритан, маштовит и изазован за глумца, како због богатства, тако и због тежине интерпретације. Уз веома занимљив језик, овај текст носи праве искре здраве народске мудрости које ликови попут наше јунакиње, Лине, изговарају без претензије да буду мудри. Због тога бројне реченице које су структурално закључци Лининих прича, звуче као прави философки афоризми.
Од тога да нико на овом свету нема „тапију на срећу“, па до тога да је на овом свету камен најтврђи, а од камена „тврђи је само човек“.