Драган Јовановић Данилов добитник књижевне награде „Ленкин прстен“ за 2016. годину.
Награђена је песма „Степениште“

СТЕПЕНИШТЕ

Поново сам крај степеништа
на коме смо као деца, загрљени,
учили француски, читајући Игоа.

Нека да су около била поља
минирана шумским јагодама .
Веверице, вижљастене конформисткиње ,
живеле су овде битнички.

Сећам се како сам ти баш овде
на почетку нечег што се никада
неће завршити обећао своје срце,
јер веровах да с тобом никада
неће малаксати.

У мучној нарацији претумбала су се
преко степеништа толика годишња
доба и тешко би било рећи да је
оно због тога по стало мудрије.

Старо као гнев света, сада изгледа
као најнапуштеније од свих позоришта.
Сунце на заласку личи на товар на неком
броду који кријумчари кокаин.

Касно је и мале су шансе да се нешто
поново отпочне: као попадало лишће које
досађује својом причом и ушушкава кораке,
нестали су толики љу ди које смо волели.

Сада са мном разговарају тек врбе
што се повијају као да признају пораз и,
мислим, ветар што ковитла суве листове
претварајући их у варваре.

О аутору: Драган Јовановић Данилов (Пожега, 1960), песник, романсијер, есејиста, ликовни критичар.
Студирао је на Правном и Филозофском факултету у Београду на групи за историју уметности.

Књиге песама: Еухаристија (1990), Енигме ноћи (1991), Пентаграм срца (1992), Кућа Бахове музике (1993), Живи пергамент (1994), Европа под снегом (1995), Пантокр(е)атор (1997), Глава харфе (с Дивном Вуксановић, 1998), Алкохоли с југа (1999), Концерт за никог (2001), Хомер предграђа (2003), Гнездо над понором (2005), Мемоари песка (2008) и Моја тачна привиђења (2010).

Романи: Алманах пешчаних дина (1996), Иконостас на крају света (1998) и Отац ледених брда (2009).

Књига аутопоетичких есеја: Срце океана (1999).

Један је од најпревођенијих савремених српских песника. Књиге песама преведене су му на енглески, француски, немачки, италијански, грчки, бугарски, словачки и македонски језик. Заступљен је у антологији Неw еуропеан поетс (Граywолф Пресс, Саинт Паул, Миннесота, 2008). Учествовао је на бројним међународним песничким фестивалима. Одржао је више самосталних књижевних вечери и читања поезије у Француској.

Роман Иконостас на крају света објављен је на мађарском језику 2006. године.

Књижевне награде: „Бранкова“, „Змајева“, „Бранко Миљковић“, „Меша Селимовић“, Виталова награда „Златни сунцокрет“, „Оскар Давичо“, Награда

Српске академије наука и уметности из Фонда „Бранко Ћопић“, „Просветина“, „Стеван Пешић“, „Ристо Ратковић“, „Јефимијин вез“, „Песма над песмама“ и „Златни прстен деспота Стефана Лазаревића“.

Међународне књижевне награде: „Про цреатион“ и „Велика базјашка повеља“.

Аутор је монографије о сликару Василију Доловачком. Написао је преко две стотине текстова за каталоге ликовних изложби. Даниловљеве ауторске изложбе Метафизика цртежа и Медитеранска озарења одржане су у Модерној галерији у Ваљеву 1999. и у галерији Дома културе у Чачку 2002. године.

Отац је кћери Изабеле и Софије.

У издању Архипелага објављена је Даниловљев роман Отац ледених брда (2009) и књига песама Моја тачна привиђења (2010).
Живи у Пожеги.