Ово је саопштио жири овогодишње књижевне награде „Ленкин прстен“ на Конференцији за медије која је одржана у малој сали општине Србобран.
Жири са др Зораном Ђерићем на челу, годину дана пратио је продукцију љубавне поезије и након више састанака донео одлуку да најлепша љубавна песма, у периоду новембар 2016 – 2017, припада песнику из Врбаса, Мирославу Алексићу, објављена 2016. године у збирки песама „Оскудно време“ у издању Прометеја из Новог Сада, под насловом „Тај трен“.
На састанку жирија за доделу награде „Ленкин прстен“ за 2017. годину, који је одржан у суботу, 4. новембра 2017. године, у Дому културе у Србобрану, сачињен је најужи избор кандидата за ову награду. Одабрано је пет аутора и њихових песама:
- Петар Матовић, са песмом „Испаравање соли“, која је објављена у књизи Из срећне републике, Културни центар Новог Сада 2017
- Аница Гарић, са песмом „Макондо“, која је објављена у Летопису Матице српске, јуна 2017
- Мирослав Алексић, са песмом „Тај трен“, која је објављена у књизи Оскудно време, „Прометеј“, Нови Сад 2016
- Лидија Ћирић, са песмом „Знаћу да га волим“, која је објављена у књизи Кабаница за сузе, ИК „Пропродукција“, Београд 2016
- Милан Мицић, са песмом „Љубав је ходач на жици“, објављеној у књизи Зове се Брана, Градска библиоека Зрењанин 2017
У ширем избору, који је сачињен 22. септембра, поред ових, биле су и песме следећих аутора:
- Небојша Деветак, са песмом „Нешто друго“
- Јасмина Топић, са песмом „На плажи. Паралеле“
- Драгица Стојановић, са „Ленкином песмом“
- Чарна Поповић, са песмом „Када оставиш ону коју волиш“
- Марија Јовићевић са песмом „Ја знам“
- Сима Ћосин, са песмом „Хоризонт без тебе“
Награда за најлешу љубавну песму „Ленкин прстен“ установљена је 2006.године са циљем да негује и афирмише љубавну поезију и мит о великој љубави Ленке Дунђерски и Лазе Костића на основу које је настала, по многима најлепша љубавна песма написана на српском језику „Santa Maria della salute“.
Избором песме „Тај трен“ за најлепшу љубавну песму објављену у периоду новембар 2016 – 2017, Мирослав Алексић сврстао се у ред песника чије име остаје заувек уписано међу ауторе који су се овенчали овом наградом. Пре њега то су били песници: Матија Бећковић, Војислав Карановић, Александар Лукић, Благоја Свркота, Ђорђе Николић, Ђорђе Кубурић, Перо Зубац, Саша Радојчић, Благоје Баковић, Тања Крагујевић и Драган Јовановић Данилов.
Песник Мирослав Алексић је објавио збирке поезије Зигурат (1986), Попик или чуг (1990), и Нема вода (1994). Добитник је награде Печат вароши сремскокарловачке (1994). Члан је Друштва књижевника Војводине и Удружења књижевника Србије. Рођен је 1960. године у Врбасу, дипломирао је Општу књижевност и теорију књижевности у Београду.
Приликом промоције збирке песама „Оскудно време“ која је уприличена у Врбасу почетком године, Алексић је између осталог рекао:
„У писању није било великих пауза, али у објављивању јесте и она је трајала 22 године, колико је прошло између моје треће и ове, четврте, књиге. Брана Петровић је говорио – „Како нам иде, буразеру, биће добро само оно што није објављено у овом времену“, и моју паузу можда је узроковао изостанак осећаја да поезија има неку резонанцу, да значи нешто посебно. Не значи да се то изменило, али једноставно сам скупио оно што сам радио у међувремену и направио избор. Ово је књига песама, не збирка, конципирана тако да песме из мојих претходних књига, заједно са новим, чине једну целину, што је приметио и Саша Радојчић у поговору. Кључни мотив нових песама садржан је у насловној синтагми Оскудно време, која вуче корен из Хердерлинове поеме Хлеб и вино, са кључним, можда најзначајнијим стихом модерне поезије – Чему песници у оскудно време? Време је категорија која је најдоминантније третирана у овој књизи, било да се третира као такав феномен, било као физичка величина или релативизована у смислу трајања, или време као наше савремено доба у којем су све вредности релативизоване. Нарочито мислим на насловну поему Оскудно време и још неке од нових песама“, рекао је за vrbas.net Алексић.
Програм овогодишње манифестације биће отворен у четвртак, 16. новембра, изложбом слика под називом „У Ленкином прстену“, у галерији Дома културе, на којој ће јавности бити представљена дела настала на ликовној колонији одржаној током августа.
Петак, 17. новембар, обележиће промоција монографије о Дунђерскима „Чудо у Чибу“, аутора Весне Димитријевић и Илије Туцића, такође у Дому културе.
Централни програм, уручење награде овогодишњем лауреату, заказан је за суботу, 18. новембар, у сали Малог позоришта. За ову прилику биће одиграни сегменти из монодраме Зорана Суботичког „Ја, Лазар Дунђерски“, у извођењу глумца Српског народног позоришта Миодрага Петровића, затим ће наступити хор АКУД „Лола“ из Београда, и на крају ће стихове песме „Santa Maria della salute“ казивати глумац Војин Ћетковић.
Последње вече овогодишње свечаности, у недељу, 19. новембра, биће посвећено младим песницима општине Србобран који су имали прилику да учествују на конкурсу „Ленкин прстен“.
Шири извод са Конференције за медије на којој су говорили Бранислава Секулић, директорка Дома културе, Радивој Парошки, председник општине Србобран и др Зоран Ђерић, председник жирија награде „Ленкин прстен“, укључујући аудио записе можете видети и чути ОВДЕ.