Тамбурашке приче Кнежев је испричао на 730 страна богато илустрованих са чак 1.301 фотографијом. У књигу су, по његовим речима, уткана докумената из Историјског архива града Новог Сада, архивска грађа из Музеја града Новог Сада, Музеја Војводине, Рукописног одељења и Библиотеке Матице српске. Поред тих докумената, књига доноси чланке из предратне и послератне штампе, занимљиве прилоге и приче прикупљене путем интернета и електронских медија, али и „живе речи”, на шта Кнежев пуно полаже. Каже да се трудио да сваки живи музичар или познавалац тамбурашке музике, до којег је успео да дође, исприча своју причу, онако како је он осетио и “живео” тамбуру и тамбурашки живот,написао је новосадски Дневник, а аутор књиге за исти лист је рекао:

– Фотографије су углавном из приватних архива Звонка Богдана, Боцана Николића, Зорана Бугарског Брице, Маринка Пиуковића и многих других музичара – каже Кнежев и додаје:

– Понајвише захваљујући Зорану Бегешу Николићу, који ми је помогао да представим плејаду ромских музичара, многи од њих ће бит отргнути од заборава јер је Зоран успео да од њихових фамилија пронађе фотографије и да напишемо по који редак о њима самима. Доста се бавим у књизи ромском тамбурашком музиком јер су они по мом мишљењу обележили један део живота свих нас и просто не знам да ли постоји неко ко није ишао “на Цигане”.