У Галерији Дома културе, јуче је одржано књижевно вече посвећено руском афоризму. Пружен је приказ књиге афористичке антологије „Велико у малом“ аутора Александра Чотрића, а ову књигу заједно са најмаркантнијим руским афоризмима, присутнима је приближио професор српског језика у пензији, Павле Папулин.

Божана Стојковић, организатор Дома културе, отворила је овај догађај:

„Уважени некадашњи директор и професор, Павле Папулин, вечерас ће вам говорити о афоризму, теми о којој из неког разлога нисмо баш имали прилике довољно да чујемо. Не сумњам у то да ће он на фантастичан начин успети да вам ову тему приближи и прикаже, због чега му овде препуштам реч. Верујем да ћемо по завршетку његовог излагања изаћи из ове просторије обогаћени мудрим мислима.“ – изјавила је Стојковић.

Професор је испрва говорио о афоризму као језичкој форми уопште, пружајући кратак историјат овог књижевног облика, након чега је учинио осврт и на саму књигу Чотрића, читајући различите афоризме који се налазе унутар ове збирке.

У изјави за медије, Папулин је рекао:

„Књига „Велико у малом“ је једна веома занимљива књига. У питању је антологија савремених руских афоризама у којој су прикупљени афоризми написани у последњих сто година. Наш један афористичар и писац, Александар Чотрић, дуго година је преводио те афоризме, та књижевна дела од једне реченице и дугогодишњи рад крунисао је овом антологијом која је 2017. изашла код нас. Она је одмах одмах распродата.„

Он је истакао да се унутар руских афоризама може пронаћи много духа, па стога и пуно мудрости често помешане са хумором. Направио је и паралелу ове књижевне форме, са народним пословицама, те је истакао то да је главна разлика између ових књижевних облика у томе што су афоризми ауторска дела, док су пословице производ народне мудрости и као такве непотписане и уопштеније по тематици и закључцима.

„Руски афоризми су настали у једној нацији чија је књижевност, светска књижевност. Посебно 19. и почетак 20. века. Традиција писања афоризама у Русији је дуга и благотворна. Писци афоризaма у Русији, и царској и социјалистичкој и овој, имали су увек извесног ограничења у својој критици према власти, а то их је просто приморало да се у својим интересовањима шире и да се све облике и токове живота, обухвате. Зато су ти афоризми веома добри, веома читљиви, садржајни и веома поучни јер они у својим размишљањима износе комплетну слику живота.“ – прокоментарисао је Папулин.