Војислав Карановић добитник књижевне награде „Ленкин прстен“ за 2007. годину.
Награђена је песма „Тунели“

ТУНЕЛИ

Не кроз земљу, кроз ваздух
Ти тунели су прокопани.
А ми, као да смо још у песку,
На дну невидљивог океана.
Испрва споро, ипак се покрећемо,
Улазимо у те прокопе.
Да ја избијем на чистину
Твог погледа, ти на празан
Простор мог додира. Твој дан
Дирнуће перце ишчупано
Из крила моје душе.
И ево нас, где мирно
Кроз тунеле пролазимо,
Дотиче се, једно
другом разгоревамо
пламен жеђи,
испијамо се погледима.
У лудој озареној нади
Да више нисмо раздвојени.
Али, комади неба
Почињу да нам се
Над главама одроњавају.
Тишина прошарана
Звуцима, која је гнездо
Свијала у ушним шкољкама,
Одлеће далеко од нас,
А громаде ваздуха затрпавају
Пролазе, попуњавају
Празнину између
Тебе и мене.

О аутору: Војислав Карановић је дипломирао на групи за југословенске и општу књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Пише поезију и есеје. Поједине песме превођене су му на више језика. Ради као уредник у Радио-телевизији Србије. Живи у Београду.

Објавио је књиге песама: Тастатура, Записник са буђења, Жива решетка, Стрми призори, Син земље, Светлост у налету, Дах ствари – изабране песме, Наше небо, Унутрашњи човек, Поезија настаје: изабране песме / Poetry originating: selected poems: bilingual edition, Избрисани трагови, као и књигу есеја Ослобађање анђела.

Песме су му заступљене у више домаћих и страних антологија и преведене на многе стране језике.
За своју поезију добио је мноштво награда: „Бранко Ћопић“, „Бранко Миљковић“, „Меша Селимовић“, „Ђура Јакшић“, „Васко Попа“, „Златни сунцокрет“, „Змајеву награду“, „Дисову награду”, награду „Десанка Максимовић”, Златну значку Културно-просветне заједнице Србије, међународну награду „Тудор Аргези”.