Благоје Баковић добитник књижевне награде „Ленкин прстен“ за 2014. годину.
Награђена је песма „Пуна је тишина“

ПУНА ЈЕ ТИШИНА

Ако те неко буде пито
И повезивао ово са тугом
Кажи му да не плачем,о ми то
Него недостајемо једно другом
И пробај да трепћеш мало брже
И пусти радио нек нешто свира
Пуна је тишина недодира
Руке је не могу да издрже
И да сам знала да ћу те срести
И да ћеш у мене гледати дуго
Од пре рођења кад би друго,
Радовала бих се таквој вести
Тражећи још од плодове воде
Какву и када да ме роде.

 

О аутору: Благоје Баковић (рођен 1957) је до сада објавио преко 40 књига. Добитник је бројних књижевних награда и признања, међу којима су „Кочићево перо“, „Ристо Ратковић“, „Искра културе“, „Златна струна“, „Печат вароши сремскокарловачке“, „Милица Стојадиновиц Српкиња“, као и награда Савеза писаца Русије – „Константин Симонов“ и „Антон Павлович Чехов“.

За књигу „Чеховљев кофер“ добио је награде „Владимир Мајаковски“ и „Златни витез“. За изузетан допринос развоју културе додељена му је Вукова награда 2010. године.

Министарство за културу града Москве доделило му је „Златно перо“, 2011. године, а Влада Републике Србије доделила му је признање за врхунски допринос националној култури, 2013. године. Песме су му преводене на 28 језика. Заступљен је у 50 антологија српске поезије. Живи у Врбасу.

Награђена песма „Пуна је тишина“ написана је у форми сонета, у којој су, вековима, од Петрарке до наших времена, испеване најлепше љубавне песме.