Мадлен Стокић Васиљевић, виолина, дипломирала је и магистрирала на ФМУ у Београду у класи чувеног проф. Дејана Михајловића као најбољи студент. Добитница је бројних првих награда на савезним такмичењима бивше Југославије као и треће награде на Интернационалном такмичењу у Стрези (Италија). Као солиста, наступала је са симфонијским оркестрима РТС, Воске Србије, са камерним оркестрима Музичке омладине, Мајсторима Гудачима, Београдским гудачким оркестром Душан Сковран и Краљевским гудачима Светог Ђорђа. Учествовала је као солиста на свим највећим фестивалима у Србији и у иностранству. Била је дугогодишњи члан БГО Душан Сковран са којим је наступала широм Европе и Азије. Наступала је као концертмајстор Краљевских гудача Светог Ђорђа. Доцент је на ФМУ на Катедри за гудачке инструменте. Тренутно је на докторским уметничким студијама из виолине.

Ивана Дакић, обоа, завршила је музичку школу Манојловић. Добитник је многих првих и републичких и савезних награда. Као најбољи учесник савезног такмичења у Словенији изабрана је за представника на такмичењу које се одржава у Женеви. Музичку Академију завршила је у класи професора Љубише Петрушевског у чијој класи је и магистрирала. Као најбољи студент дувачког одсека добила је награду БРУНО БРУНИ. Наступала је као солиста са СО РТС-а, квартетом Белоти и кватретом Мокрањац са којим је премијерно извела и снимила дело Златана Вауде „7 прича о броју 7“. Као члан триа СИО имала је низ успешних концерата у Србији. У СО РТС-а запослена је на месту соло-обоа, а пре тога радила је у Народном позоришту. Као гост ради у Београдској филхармонији. Сарађивала је са оркестрима Душан Сковран, ЦАМЕРАТА СЕРБИКА… Као педагог радила је у музичким школама Д. Јенко и Б. Ђорђевић.

Маја Михић, клавир (девојачко презиме Апостолска), школовала се код проф. Благородне Радак и проф. Нинослава Живковића у чијој класи је дипломирала и магистрирала на ФМУ у Београду. Добитник је више награда на такмичењима пијаниста. Као члан клавирског дуа, освојила је прву награду на Међународном такмичењу „Петар Коњовић“ у Београду, 1996. године. Исте године, уследиле су још две прве награде, обе у Италији: Прва апсолутна награда на 6. пијанистичком конкурсу у Остунију и прва награда на Међународном такмичењу пијаниста у Риму. Победа на овом такмичењу омогућила јој је концерт у Коларчевој задужбини, а по позиву италијанског организатора „Мусица вива“ и два реситала на музичком фестивалу у Остунију. У јесен 1997. године, наступила је на квалификацијама за велику међународну музичку турнеју „Торнео интерназионале ди мусица“ која се одржава у дванаест различитих европских градова. Прву и другу етапу овог великог такмичења свирала је у Болоњи, а полуфинале у Риму маја 1998. године. Маја Михић је одржала бројне солистичке концерте у свим значајним београдским салама. Наступала је у различитим камерним ансамблима од дуа до квинтета и сарађивала са бројним музичарима. Наступала је са ансамблом дувача Београдске филхармоније, Уметничким ансамблом Војске Србије „Станислав Бинички“ и са Гудачима св. Ђорђа. У сезони 2007/08 наступила је чак три пута у оквиру циклуса Коларчев подијум камерне музике са три различита ансамбла. У клавирском дуу, који већ годинама негује са пијанисткињом Оливером Радмановић, наступала је у Коларчевој задужбини, као и на концертима у Београду, Нишу и Сомбору. Обимном репертоару за четири руке и два клавира додале су и концерт за два клавира и оркестар који су извеле у Дому војске у Београду, 2011. године.