Петак, 23.02.2018. у 19 часова

Галерија Дома културе, Србобран

Улаз слободан

О роману „1934.”
„Роман 1934. други је наставак епопеје о банатској породици Попов, тачније о паору Бранку Попову Бапи из села Драгутинова код Кикинде, његовим укућанима, комшијама, сусељанима и уопште о Банату кроз двадесети век. Влаховићево књижевно дело представља, између осталог, историју једне породице, једног поднебља, једне културе, коначно историју једног начина живота и једне животне филозофије. Аутор је овим књижевним подухватом сачувао од заборава један свет који је такорећи на умору, којем прети потпуни нестанак. Сачуван је у овој прози специфичан језик, обичаји, култура, али и многе историјске чињенице које су писцу послужиле за изградњу карактеристичне, књижевне фикције. Његов Бапа, прости банатски сељак, сведок је многих историјских превирања тог доба. Он је човек који воли да се држи по страни од историје, идеологије и политике, али оне често долазе и траже свој данак чак и од њега који се труди да им не дугује ништа.” (Бојан Самсон)

„Од земље смо постали, од земље живимо, говорио је Бранко, а у земљу ћемо и да завршимо, то је наша судбина. Земља. Све друго буде и прође, ал’ уста увек ’леба ишту. За нас сељаке фуртом има посла и ми никад нисмо докони. Научили смо да радимо, да имамо, и то што имамо да је наше, и никад се нисмо отимали и грамзили с туђим да располажемо.” (одломак)

БИОГРАФИЈА РАДОВАНА ВЛАХОВИЋА

Радован Влаховић је рођен 1958. године у Новом Бечеју. Студирао је Југословенску и светску књижевност у Новом Саду.
Објавио је 36 књига. Пише романе, кратке приче, песме, есеје. Превођен је на енглески, руски, немачки, мађарски, словачки, словеначки и македонски језик.
Члан је Друштва књижевника Војводине, Удружења књижевника Србије, Удржења писаца Еxил – ПЕН, секције земаља немачког говорног подручја, и Матице српске.
Оснивач је и директор првог приватног културног центра у Србији – Банатског културног центра.
Добитник је више награда за књижевни рад и културно прегалаштво.
Оснивач је и организатор више културних манифестација: Дани Теодора Павловића, Пролеће Симе Цуцића, Сија књига мајке Ангелине, Слово љубве на Арачи, Европски Фејсбук песнички фестивал, Фестивал илустрације књиге БоокИЛЛ Фест, Песничка република, Фестивал уметничког стваралаштва особа са сметњама у развоју и инвалидитетом Сунчан дан.
Живи и ради у Новом Милошеву.