Перо Зубац добитник књижевне награде „Ленкин прстен“ за 2012. годину.
Награђена је песма „Одбрана сећања“

ОДБРАНА СЕЋАЊА

Није то та бол тај грумен крхког сећања
Шта се под грлом кадикад заноћи јавне
И није узалудна молитва и за младошћу жал.

Не умем да именујем ту ћутњу што ме смара
Ко да све беше трен као над градом ждрал
Што је пролетео оне јесени давне
А остао у небу све ове године изгнанства
И покушаја да се заборави то што је стара
Љубав већ а чиста младост беше.

Као да све то и није та бол коју знам
И густог сећања скрама и као да нисам све ове
Године и сам канио да избришем те дане
Као гумицом дете на хартији неуспелу птицу
Као да је то што казујем изван мене
И не личи на све што би но на снове
Оне младости једине прозирне ране
Када прва љубав почиње да вене
Као у врту цвет. И давна лица се смеше
Са фотографија које нагриза време.

И од свега од година тих које не сташе
У моју песму остала је можда вреднија
Од свега неприметна и стална суза
На моме лицу.

Нехтев описати и записати љубав детињу
Чисту као угриз јабуке и топлу као млеко,
Долазак усхитни септембарски у крило
Интернату и друговима од злата
И тугу несносну предлетњу кад
Груне растанак јунски

И кад се у завичај враћа још дечак
Који се не разазнаје у љубави

А не уме у дугим писмима
Да каже да је град цео и све што је
Град и река и шума иза града и
Гимназијски ходници и књиге и тишине
Само Смиљана Жупунски.

Како само љубав може да буде
Невина и наивна као рана песма као
Марама чиста бела која заклања мајчино лице.
Те слике из детињства како умеју да заболе
И како из далека сада све то изгледа
Тако близу у некој просветљеној гами
Као да нисмо то ми који се у сећању размичу
Него неки други који се гледају и воле
И размењују писма пуна очајања.
Као да је то само давни сан који се испонова
Сања а још је Бегеј зелен и несрушене куће
У којима смо свањивали опијени страхом
Од будућности и слатким пићем наде.

Гледам у слова на дописницама које ми писа
Већ остарели Тодор Манојловић, заборављени
Класик који пише и храбри гимназисту.
Слова су црна и јасна и он ми јасно пролази
Иза зена погнут ка маленој кући уз реку
А она лагано како је то умела са књигама под
Мишком и понеком плочом на којој неко свира Шопена
Опет уз реку кући чија сам окна видео из интерната
У Кидричевој које нема више и којег нема више.

И све што верова и све у што верова док диса
Онај дечак давни зрењанински још плане у мени
Кадикад као свећа из детињства уз слику неку чисту
И јасну као сцена из филма гледаног тако давно
У зрењанинском кину.
А све је минуло већ и воде више не теку
Куда су текле накада и није више над нам свод
Тако прозиран и плав. А и сад понека давна реч њена
У сећању се јави да се не плаши Перица да ће бити врата
Која ће се отварати а да и не зна зашто. И да ће увек кише
Бити плаве како их је видео дечак с прозора
Ђачког дома.

И да ће бити добро. И да ће бити нас. И да се нећемо
Никада никада у времену које нас размиче
Погубити и престати да размењујемо речи.

Како је далек витки звоник са Беренђијине слике
И како ме гледа девојка са Здравковог платна
Упитно као да пита зашто све ове речи исписујем сада
Када прошло све је.

И расути су моји другови и радост ме осоколи кад год
Их сретнем у свету. И лепе девојчице из мога разреда.
И град који ме не препознаје као свога јер ране песме
У њему писах. Но као некога који не припада граду,
Као странца који му се не диви јер зна шта се изменило
И колико је лепоте нестало. А настало када њега не би ту.
И он је не препознаје.

Давно би то лето.
А и данас свето и непромењеним сјајем у мени зри.

И да те упитам као што си ти мене питала
Драгим Црњансковим стихом:
„Где си сада ти?“

О аутору: Перо Зубац је oсновну школу завршио у родном месту Невесињу, а експерименталну гимназију у Лиштици и Зрењанину.
Студирао књижевност јужнословенских народа на Филозофском факултету у Новом Саду. Члан Удружења новинара Југославије, Друштва књижевника Војводине и Удружења књижевника Србије.

Објавио 50 књига поезије, 20 књига песама за децу, једну књигу есеја („Ти дани“, Стражилово, Нови Сад, 1976), лирску студију о Ленки Дунђерској, три књиге пародија на југословенско песништво (Пантологија нова, Смејуљци, Перодије), 16 антологија југословенског и страног песништва. На стране језике преведено му је 7 књига (две књиге на македонски, две на албански, једна на мађарски, једна на италијански језик и једна на румунски језик), а песме су му превођене на двадесет светских језика. Налази се у десетак страних и преко три стотине српских антологија песништва и песништва за децу.

Био је главни уредник студентског листа ИНДЕКС, главни и одговорни уредник часописа за културу ПОЉА у Новом Саду, уредник загребачке ревије ПОЛЕТ, уредник скопске МИСЛЕ, часописа „Детињство“ Змајевих дечјих игара и часописа за децу „Витез“ из Београда, сарадник бројних југословенских ревија, часописа и листова. Као новинар, имао је своје колумне и фељтоне у “Борби” (Београд), “Побједи” (Подгорица), “Свијету” и “Недјељи” (Сарајево), “Оку” (Загреб), “Дневнику” (Нови Сад), “Полету” (Загреб), “Раду” (Београд), “Гласу омладине” (Нови Сад), “Уни” (Сарајево), “Суботичким новинама” (Суботица)…

Објавио је (са Гораном Бабићем, Луком Паљетком, Владимиром Николићем) драму “Мудбол”, изведену 1968. године, позоришни комад “Вратио се Николетина” (са Драганом Јерковићем), изведен у Београду 2000. године, ТВ драму “Избацивач”, која је емитована 1979. године, на ТВ Нови Сад и ТВ Београд.

Написао је либрето за балет “Бановић Страхиња” Стевана Дивјаковића и либрето за оперу Мирослава Штаткића “Ленка Дунђерска”.
На стихове Пера Зупца компоновано је више кантата, соло песама, ораторијума, а за стихове је добио најзначајније награде на југословенским фестивалима у Опатији, Београду, Подгорици, Нишу, Доњем Милановцу, Панчеву, Рожају, Никшићу.

Написао је сценарија за 8 документарних филмова и целовечерњи филм “Центар филма” из Београда о Јовану Јовановићу Змају. Добио је Златну повељу међународног Београдског фестивала документарног и краткометражног филма за сценарио филма Кароља Вичека “Пинки”.

Реализовао је педесетак мултимедијалних спектакала (Дани младости, логорске ватре, отварања олимпијских такмичења), а као телевизијски аутор и уредник написао је и реализовао преко четири стотине сценарија за документарне, музичке, забавне, уметничке и емисије за децу и младе. Уредник је популарних југословенских серијала за децу “Музички тобоган” и “Фазони и форе”.

Био је уредник популарне серије класичне музике Радио-телевизије Србије „Хармонија сфера“, шеснаест филмова о савременим композиторима класичне музике.