Тања Крагујевић добитник књижевне награде „Ленкин прстен“ за 2015. годину.
Награђена је песма „Вода“

ВОДА

Ја сам знак воде. Ти си копно.
Хајде. Стани пред мене.
Пред дистих који нисам
стигла дорећи.
Заобиђи околан пут.
Сваку околност. Буку.
И сенке. Вежи ме.
Сакупи. Сабери.
Одложи поломљено.
Искидано. Кошуље. Плахте.
Складаност. Складност.
Школски оркестар. Путне
списе догореле у мојој
крви. Лосион за летња
и зимска сунца. Албуме.
Сувенире. Мора и копна.
Јер пуна сам меморије.
Ти заборави. Јагодичасте
приручнике. Сандале.
Дугмад. Весла. И дирке.
Дајем ти кључ ноћи.
Стргни га с мог врата.
Уђи. Јер сва сам унутра.
Океан. Вода. Заплови.
Ма којим правцем.
Јер свуд сам.
И немам средиште. Сва сам.
И нема ме. Ти ме изведи.
До првог вала себе.
До оштрог угла. Јата.
Утеклог пред твојом
руком. До риба склиских.
У мишићу ваздуха. Душе.
То бих. Кад кажем:
Уплови. А нема луке.
И где сам тада знаћу.
И ко сам. Кад кажем:
Распусти ме. Полако отпиј.
Гутљајем првим. Као да
у њему се рађам.
Гутљајем другим. Као да
тек се рађаш. Као да отпијаш
нови други непознати свет.
Ту воду што расте. Без нас.

О аутору: Тања Крагујевић, песник, рођена је 1946. у Сенти, на северу Војводине. Члан је Српског књижевног друштва, од његовог оснивања, 2001. године. Одлуком Владе Србије, од 24. децембра 2009. године, добитник је звања врхунског уметника у области књижевности. Живи у Земуну.

Први разред основне школе је завршила у Сенти, а даље школовање је наставила у Београду, у осмогодишњој школи “Вук Караџић” и Другој београдској гимназији. Дипломирала је 1970. године, а магистрирала 1973. године на Филолошком факултету у Београду, на групи за Општу књижевност са теоријом књижевности. Магистарски рад, посвећен једном од најзначајнијих српских песника Момчилу Настасијевићу објавила је у форми есеја у угледној едицији Аргус, београдске издавачке куће „Вук Караџић“, 1976. Заступљена је у више антологија савремене српске поезије у земљи и иностранству.

Прву песничку књигу објавила је у двадесетој години, у колекцији „Прва књига“, једног од најстаријих и најзначајнијих издавача у Србији („Матица српска„, Нови Сад, 1966.), а од тада је публиковала седамнаест песничких збирки, од којих је најновија, Хлеб од ружа, изашла у издању Књижевне општине Вршац, (2012).

Прва песничка књига, “Вратио се Волођа”, илустрована је фотографијама Тањиног оца, уметничког фотографа и фоторепортера Политике, Стевана Крагујевића, док је монографија “Крагујевић, Сента које више нема”, објављена поводом 300. године града Сенте, у издању Културно-образновног центра “Турзо Лајош из Сенте”, 1997. године, урађена на темељу уметничких фотоса Стевана Крагујевића, илустрована стиховима његове кћери Тање, објављених у допуњеној верзији у посебној збирци “Пејзажи невидљивог”(Књижевна општина Вршац, 2001.).

Први избор из њене целокупне поезије објавила је издавачка кућа “Агора” из Зрењанина, (2009). Изабране и нове песме, под називом Стаклена трава приредио је и поговор написао песник и књижевни критичар Ненад Шапоња.

У оквиру Едиције добитника књижевне награде Милица Стојадиновић Српкиња, и у издању Завода за културу Војводине, 2010. године појавио се нови избор из њене поезије, под називом Ружа, одиста, који је приредила и поговором пропратила књижевна критичарка и есејисткиња Драгана Белеслијин.