Мирослав Алексић добитник књижевне награде „Ленкин прстен“ за 2017. годину.
Награђена је песма „Тај трен“

ТАЈ ТРЕН

Како је изгледао тај трен
Док га је мерио сат
На далеком торњу негде
Док је сипао из пешчаника
И сударао се с молекулима воде
У клепсидри негде
Да ли је то био рез у оскудном времену
Или размак у једноличном простору
Тек та жена с тамним наочарима
Прошла кроз башту једне кафане
Окрећучи се заводљиво
Према старим странама света
И осврћућ се да види
Да ли се то пролеће вуче за њом
Као крајеви венчанице
И онда је застала пажљиво
Као да не пробуде дете
Чини ми се да је то био тај трен.

О аутору: Мирослав Алексић рођен је у Врбасу 1960. године. Дипломирао је на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду. Поред осталог, радио је као секретар Фестивала југословенске поезије младих и управник Народне библиотеке „Данило Киш“ у Врбасу. Сада обавља послове помоћника управника Библиотеке Матице српске. Уредник је трибине Савремени човек и савремени свет у Матици српској.

Са песником Благојем Баковићем основао је и водио издавачку кућу Слово и лист за децу Растимо, а са песником Ђорђом Сладојем покренуо је часопис за књижевност, уметност и културу Траг. Члан је Удружења књижевника Србије, Друштва књижевника Војводине и Друштва новосадских књижевника. Био је и учесник Оснивачке скупштине Удружења књижевника Републике Српске.
Објавио је књиге песама: Зигурат (1986), Попик или чуг (1990), Нема вода (1994) и Оскудно време (2016).

У Мосви је 2017. изашао избор Алексићеве поезије под насловом Лабиринт / Лавиринт (двојезично на руском и српском језику) у избору и преводу Андреја Базилевског.

Поезију прозу и књижевну критику објвљивао је у листовима и часописима: Летопис Матице српске, Књижевна реч, Златна греда, Српски књижевни гласник, Овдје, Траг, Глас омладине, Кровови, Улазница, Стварање, Писац, Бдење, Монс Ауреус, Српски преглед и другим.
Алексићеве песме заступљене су у двадесетак антологија и избора поезије.

Добитник је награда: Печат вароши сремскокарловачке и Ленкин прстен.

Са Мином Алексић преводио је са руског песме Јекатерине Пољанске. Са русинског је превео књигу песама Николе Шанте Ослушкивања, а заједно са професором др Јулијаном Рамачом поему Идилски венац Гаврила Костелника, прво дело написано на русинском књижевном језику.

Био је члан жирија за доделу награда: Фестивала југословенске поезије младих, Друштва књижевника Војводине, „Јелена Балшић“ и „Сирмаји Карољ“.
Учесник је најзначајнијих књижевних фестивала у Србији, Републици Српској и Црној Гори, а као песник гостовао је и у Русији, Мађарској, Хрватској и Румунији.

Поезија му је превођена на руски, словачки, македонски и русински језик.