Иван Негришорац добитник књижевне награде „Ленкин прстен“ за 2019. годину.
Награђена је песма „Ко је то у нама?“

КО ЈЕ ТО У НАМА?

Тај дан,
Кад пробудила си се
Усред сопствене смрти,
Посвећен је светим мученицима
Вери, Нади, Љубави и мајци Софији.
Одавно не знам где почињем ја,
Где престајеш ти: одавно рекли смо,
Једно другом, да вреди живот саградити, као кућу,
само уколико градиво у њој буди вера,
Нада и Љубав.

О, каква дивна
Опека, какав малтер и креч
Неговали смо годинама, у дубини душе,
Као у некој брижљиво кривеној
Ризници! И, ето, сад је,
у твом буђењу, где све разлике ћуте,
сад је, наједном, обелодањено ово свето посрнуће,
под крстом, који смо, спремно,
с вером, с надом и с љубављу, на плећима
Понели.

Сад, слутим: ја бих спремно
На трговима узвикивао како добра је то грађа,
Јер јој мајка је Софија: из мудрости тога млека
Све потекне! А онда, знам, ти ћеш своје уверење
На пазар изнети, па речи како увек, на сваком месту,
Те три кћери мудрости вазда своју показују снагу и слогу:
Љубав је увек љубав, нада је нада, а вера је вера,
Алу заједно јаче од троструке снаге,
али су моћне само ако су праве
и ако лажи нема!

Можда бисмо,
Као и обично, широку развили
Расправу, можда би смо у реторске
Упали заносе, али ноћ око мене,
Тешка ноћ, шамар ми звекну
Тако да прсти самоће на дебелом ми образу
Утиснуше белег, незаборавног трага!
Можда би, опет, речи почеле спремно да излажу
Оне ризнице, које дубоко у себи
Држимо скривене.

Ето, сад не знамо где смо,
А ја те и даље осећам, ту негде око себе,
Још више у себи, у овој дугој и предугој ноћи,
У којој шапућеш ми нечујно о опекама
И о градњи дома! Напорно је све то,
Али је радосна ова узвишена свечаност
Мртвих и живих! А ум, ни на трен
Неће да заћут! Граница је ту, око мене,
Али ја је не упознах, ја је у заносу газим
Свакога трена:
Ово сам
Ја, ово сам ти!
Ово си ти,
Ово си
Ја!

О аутору: Иван Негришорац рођен је 1956. године у Трстенику. Живи у Новом Саду и на Филозофском факултету предаје теорију књижевности и креативно писање поезије (од 2004). После завршетка студија књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду 1979, више година живео је као професионални писац. Магистрирао је 1991. и докторирао 2003. године на Филолошком факултету у Београду. Школску 1984/85. провео као лектор за српски језик на Мичигенском универзитету у Ен Арбору (САД). Радио је као драматург у Драмском програму Радио Новог Сада (1986-1988), као асистент на Филозофском факултету у Нишу (1988-1995) и Новом Саду (1997-2004). Био је секретар Матице српске (1995-2004), главни и одговорни уредник Летописа Матице српске (2005-2012), а сад је председник Уређивачког одбора Српске енциклопедије (од 2008) и председник Матице српске (од 2012).

Објавио књиге песама: Трула јабука (1981, награда „Горан“ за младе песнике), Ракљар. Желудац (1983), Земљопис (1986), Топло, хладно (1990), Абракадабра (1990, награда Друштва књижевника Војводине за књигу године), Хоп (1993), Везници (1995, награда „Ђура Јакшић“), Прилози (изабране и нове песме, 2002), Потајник (2007, 2011; Змајева награда), Светилник (2010, награде „Бранко Ћопић“,„Раде Драинац“, Жичка хрисовуља и Грачаничка повеља), Камена чтенија (2013, 2014; награде „Меша Селимовић“, Печат времена, Печат вароши сремскокарловачке, Велика базјашка повеља и Повеља Мораве), Чтенија (изабране песме, 2015), Матични млеч (2016), Изложба облака (изабране и нове песме, 2017; награда „Деспотица Ангелина Бранковић“, „Златни крст кнеза Лазара“). Роман: Анђели умиру (1998). Радио драме: Фреди умире (1989), Куц-куц (1990); позоришне драме: Истрага је у току, зар не? (2000, 2007), Видиш ли свице на небу? (2006, награда Унирекса за драмски текст). Критичке студије: Легитимација за бескућнике. Српска неоавангардна поезија: Поетички идентитет и разлике (1996), Лирска аура Јована Дучића (2009), Истрага предака: Искушења колективног и индивидуалног опстанка (2018; награда „Слободан Костић“ и специјална награда Сајма књига у Вишеграду).

Приредио је двадесетак књига, између осталих изабране песме Јована Дучића Пет кругова (1993, 2001) и Лирски кругови (1998), роман Добрице Ћосића Корени (2004), зборник радова о рецепцији Павићевог књижевног дела у свету Милорад Павић: Становник светске књижевности (2018), као и зборнике Тако, а не иначе: Споменица о 150-годишњици пресељења Матице српске из Пеште у Нови Сад (са Ђорђем Ђурићем, 2016), Косово и Метохија: Јуче, данас, сутра (са Ђорђем Ђурићем, 2018). Са Славком Гордићем приредио је зборнике радова о поезији Алека Вукадиновића (1996), Јована Христића (1997), Даре Секулић (1998), Душка Новаковића (1999), Србе Митровића (2000), Мирослава Максимовића (2001), Живорада Недељковића (2003), Злате Коцић (2006), Николе Вујчића (2008), Мирослава Цере Михаиловића (2011), као и зборник Разговор о тајнама Бошка Петровића (2004); са Светозаром Кољевићем и Јованом Делићем приредио је зборник Повратак миру Александра Тишме (2005); а са Ђорђем Деспићем зборнике о поезији Драгана Јовановића Данилова (2015), Небојше Деветака (2017) и Слободана Зубановића (2018).
Био је члан уредништва или главни уредник у часописима Књижевни билтен / То јест, Писмо, Св. Дунав и Рад Матице српске. Као главни и одговорни уредник Летописа Матице српске добио је Повељу за допринос обједињавању свесрпског културног простора на међународној културној манифестацији „Соколица“ (Звечан 2005), а на манифестацији „Дани Корнела Сентелекија“ награду „Базсаликом / Босиљак“ за неговање српско-мађарских односа (Сивац 2011). Носилац је Ордена Светог цара Константина Српске Православне цркве (2013) и Архијерејске грамате епископа бачког Иринеја (2017). За свеукупни рад на ширењу културе, образовања и науке награђен је Вуковом наградом Културно-просветне заједнице Србије (2014), признањем „Бела голубица“ Теслиног глобалног форума (2016), као и орденом Константина Философа Словенске уније из Чешке (2018).
Песме су му превођене на енглески, руски, немачки, француски, мађарски, румунски, словеначки, словачки, русински, македонски, чешки, грчки, кинески језик. На румунском језику, у преводу Јована Радина, Славомира Гвозденовића и Лучијана Алексијуа, изашла му је књига изабраних песама Цоњуцţии (Темишвар 2014); у преводу Мартина Пребуђиле на словачком се појавила књига Вýстава облаков (Братислава – Бачки Петровац 2017); на руском у преводу Н. Г. Јаковљеве и А. П. Ростокине Союзы и иные пространства (Москва 2017); а на грчком у преводу Исмене Радуловић књига Προσευχή για την χαρά τηζ ποιητικήζ τρέλας (Солун 2018). Члан сарадник Матице српске је од 1983. и стални члан-сарадник од 1991. Члан је Друштва књижевника Војводине од 1983. и почасни члан Друштва словачких писаца од 2017. године. Поводом награде „Жичка хрисовуља“ Драган Хамовић је приредио зборник критичких радова Иван Негришорац, песник (Краљево 2012).

Представљамо вам видео запис настао у нашем дворишту, где је забележен наступ нашег песника и рецитатора из Србобрана, Горана Благојевића, који је на свој, аутентичан начин изговорио све награђене песме и чувену песму Лазе Костића „Santa Maria Della Salute“.