2. категорија – средње школе

Урош Микулић је добитник књижевне награде „Ленкино перо” за 2023. годину у 2. категорији – средње школе.
Награђена је песма „Дудова шума”.

ДУДОВА ШУМА

Ноћас те се сетих,
и читава ми се указа вечност.
Као кроз сновиђење памтим течност љубави,
коју смо чували у напуклим посудама,
које су други разбијали.
Сећам се како смо сијали
пред осудама
велике већине…

Сећам се оловних суза твојих
док си множила две трећине
и пет шестина.
Памтим…
На прсте ти све разбројих,
а ти се расрди, мрсна ко жестина
са листа јасике.

Још те се сећам јасно
како си јецала на стихове Цветајеве
и гутала класике
од хиљаду страна.
Памтим како си ћутала гласно,
док ме водаш кроз рајеве својих одлуталих зеница,
у касно доба напрслог дана.

Памтим ти речи беле
које су се могле уротити
против галаксије целе.
Памтим ти и ход
којим си могла укротити
читав мушки род.
Сећам ти се очију
у којима беше прожет свемир.
Памтим и немир
уткан у сузу
која је расла и клијала.
Сећам ти се косе танковијасте
како се свијала
на стотине места.
И како жудња за тобом расте
попут надошлог теста,
у доба касно.

Сећам се јасно…
Пролеће вирну из дудових грана
и сунце се осу над празном шумом.
Памтим,
пожуда се растави с умом
и куљну врелина са свих страна.

Сећам се и панике,
која те спопаде на часу ботанике,
док је каква момчадија хватала пречицу
стазом у дудовој шуми.
Памтим једино још речицу
која ме занавек врелином уми.
И завист дудове коре
на којој сам, о Боже,
оставио тада пола своје коже.

Све ме још на тебе сећа,
нека свећа љубави у мени запламти,
да ме разазнаш кад сви оду.
И бар ме запамти,
и воли макар мало, у мимоходу,
као што си некада
док сам у теби боравио.
Све још памтим…
Само се не сећам, не умем то крити
да сам те икада заборавио,
и да ћу те икада заборавити!

Урош Микулић
III разред Гимназије „Лаза Костић“
Нови Сад