Уз културни програм „Аматери своме граду“ 11.07. и госте Јоцу Стефановића, Маријану Чобанов и Миленијум бенд, 12.07. у Србобрану је и ове године свечано обележен Петровдан. Био је ово уједно и завршни догађај у оквиру програма „Петровдански дани културе“ који смо реализовали ове године у сарадњи са локалном самоуправом и Центром за физичку културу, рекреацију и туризам Србобран.

Манифестацију је Дом културе установио 2002. године са жељом да се обележе верски обичаји Славе у Надаљу Ивањдан, у Србобрану Петровдан и да се сачува традиција и обичаји староседелаца, истовремено афирмише аматерско стваралаштво и повеже са новим модерим културним садржајима.

У српском народном говору, људи се називају општим именом места или краја у коме живе. Тако су житељи Војводине –Војвођани, Бачке –Бачвани, Новог Сада –Новосађани итд. Житељи Србобрана су Србобранци. Под тим називом, Србобранци се поистовећују са величанственом историјском прошлошћу свога Србобрана, чијим се именом поносе.
Кроз историју Србобрана прелама се сва историја и судбина српског народа у целој данашњој Војводини. Србобран је и колевка грађанске културе у Војводини.

У прилог томе прве вечери обележавања Петровдана, подсетили смо се неких великих имена Србобранца:

Знаменити људи су они, чија дела не умиру. Исидор Николић-Србоградски, Новак Совре Голубски, Сергије (Сима) Каћански, Стеван Владислав Каћански Бард, Лазар Каћански, Александар Hаџић, Живко Продановић, Димитрије –Мита Алексијевић, Јовица Ј. Субић, Петар Коњовић, Бранислав-Бранко Пивнички, Јован Јовановић Змај и други.

Србобранска најпознатија српска породица Дунђерски је оставила траг у економском, културном и политичком животу војвођанског простора. Пореклом је из Hерцеговине, доселила се у Србобран почетком 18.века. Гедеон Дунђерски је баш у Србобрану поставио темеље богаства ове породице, а 1876. када је поделио земљу двојици синова Александру и Лазару породица оснажује и учвршћује се међу крупне велепоседнике.
Том деобом Александар је добио србобранску земљу, а Лазару је припао Камендин и Кулпин.
Лазар Дунђерски велепоседник, бродовласник и индустријалац рођен је у Србобрану 1833 године. Умро је 13 јула 1917. и сахрањен је у породичној капели (србобранци је зову Ленкина капела) у Србобрану. Био је један од најбогатијих људи свога доба. Поред бављења пољопривредом изградио је и сопствену индустрију широм Војводине. Био је члан Мађарског парламента. Словио је као велики српски добротвор. Оснивач је Српског народног позоришта у Новом Саду. Велики добротвор Матице српске којој је приложио 20.000 форинти (40 ланаца земље) за школовање српске младежи. Несбично је помагао глумце, песнике, сликаре и био је омиљен код својих радника којима је такође, често помагао.
Лазар је имао два сина и три кћери: Ђорђа, др Гедеона, Милку, Олгу и Ленку.
Свом оцу Гедеону подигао је на православном гробљу у Србобрану 1884.год. цркву, у чијој крипти су сахрањени отац Гедеон, сам Лазар и његови потомци. Његови дворци у Кулпину, Челареву, Hајдучици данас су непроценљива материјална културна баштина.

Стеван Владислав Каћански Бард знаменити песник романтичарске епохе, рођен је у Србобрану(Сентомашу) 19.децембра 1828. године. Основну школу је завршио у Србобрану. Гимназију почео у Сремским Карловцима, а завршио у Сегедину. Студије је започео на филозофском факултету у Пешти, потом прешао на права у Јегри и Пожуну, где га је затекла револуција 1848. Свој завичај и Србију сматрао је светом и заветном постојбином предака и нашим стаништем. На мајској скупштини 1848 у Срмским Карловцима, Стеван Владислав Каћански уз свог стрица Сергија Епископа Горњег Карловачког, учествовао је у проглашењу слободне српске Војводине, избором метрополите Рајачића за патријарха и Стевана Шупљикца за војводу Српског. У делегацији најистакнутијих представника српског народа, која је 1849 године ишла у Беч да од цара тражи потврду раније обећаних права налазио се и родољубиви песник из Србобрана (Сентомаша). После револуције завршио је права у Загребу и живео неколико година у Србобрану и Новом Саду. Умро је у Београду 4. маја 1890. где је сахрањен на новом гробљу у алији великана. У Србобрану је поводом песника Барда у српској Православној цркви одржан парастос коме је чинодејствовао доцтор Данило Крстић еписакоп Будимски. Свечано обележавања стогодишњице песникове смрти, тог 04. маја деведсете године, организовао је Дом културе књижевним приказом песниковог стваралаштва и изложбом слика. Исте године је постављена и споменплоча на родној кући песника на коме су исписани стихови песника:
Све што имам то је твоје,
све што имам теби дајем,
са слађаним уздисајем
срце, мисли, песме моје.

Петар Коњовић, композитор рођен је 1883. године у Чуругу. По мајци Србобранац. Цело своје детињство провео је у Србобрану за које је говорио да му је било најлепши део живота. По завршеној учитељској школи у Сомбору, одлази у Праг, где уписују музичку академију. Већ као апсолвен почео је да компонује. Први већи рад била му је опера ”Кнез од Зете” по песми Лазе Костића “Женидба Максима Црнојевића”, као И опера “Коштана”, “Сељаци”, “Отаџбина”. Између осталих композиција треба поменути и “Триптихон”, која се често изводила. Као профессор музичке академије у Београду је више пута биран за лектора, а пре одласка у Београд био је управник позоришта у Новом Саду, Осеку, Сплиту и Загребу. Био је дирекстор музиколошког института, при српској академији наука у Београду.
Још једну музичку честитку упућује нам КУД-а “Бард” и то А састав са играма из околине Лесковца, а њихови ветеран показаће нам како се играло у околини Књажевца.

Бранислав Бранко Пивнички, оперски певач рођен је у Србобрану 1917. године, као ђак учитељске школе певао је истовремено у више хорова, похађао је музичку школу Станковић, а потом Музичку академију из које је 1936. године примљен у Београдску оперу. Као првак Београдске опера имао је запажен успехе са својим гласом бас баритона свугде где је певао. У својству активног члана опера, бавио се педагошким радом. Из његове класе су изашли многи запажени оперски певачи. Био је дирецтор Београдске опера и организовао је успешно гостовање Београдске опаре у градовима западне Европе, Егиту итд. Један је од оснивача, а био је и члан руководства удружења Србобранаца у Београду.

Говорећи о овим знаменитим људима из наше прошлости неправедно би било изоставити и занимљивост везану за Петра Манојловића. Наиме, прву разгледницу на свету године 1870 /71 послао је Србобранац Петар Манојловић. Службујући у Бечу, он је из уредништва друштва “Змај” разгледницом упутио поздраве своме рођаку Димитрију Манојловићу у Сомбор. Разгледница је одштампана у техници бакрореза. На разгледници су ведуте, Цариград са леве стране и Москва са десне стране. У средини је велики змај који из уста упућује муње док му из ноздрва и ушију избија пламен. Змај на разгледници држи траку на којој је исписана адреса.Испод змаја је пароброд који на средини има српски грб. Сви симболи који се налазе на разгледници, недвосмислено упућују на Пансловенску идеју.

Вече уочи Петровдана наступима своме граду одужили су се аматери окупљени у разна културно уметничка удружења.Песмом и игром госте су забављали:

• Девојчице које су наступиле на такмичењу „Србија у ритму Европе“
• КУД Бард
• Певачка група за неговање традиције и обичаја свих народа и народности из Србобрана
• Плесни клуб „Мaster dance“
• Фолклорни ансамбл “Пићпанг”
• Плесачи модерног плеса “Звездице” из Србобрана
• Удружење Грађана “Ром”
• Градски хор “Зора”
• The Boom

За Петровдан 2017. госте на Тргу слободе у вечерњим сатима забављали су „Звезде Гранда“, а у поноћ небо је осветлио ватромет.

Овде можете да видите галерију фотографија насталих током ове две вечери.