У суботу и недељу, најпре концертом, а потом позоришном представом, у дворишту Дома културе, на најбољи могући начин почела је манифестација „Културно лето“ у организацији Дома културе.
„Говорећи о уметности, заборавимо на тренутак дефиницију која каже да је уметност производ људске делатности која има за циљ да стимулише људско чуло и људски ум и размислимо шта она заправо представља. У времену када је материјална добит уједно и највећа добит, ми, љубитељи уметности и културе јасно, са пуним правом иступамо и кажемо да оно што нам уметност даје не може да се купи. Тренуци спокоја, уживање, могућност одласка на други крај света седећи у својој фотељи и испуњење неких никад недосањаних снова.
По Толстоју, уметност није само мост који спаја људе, него и културе, животне ере и векове. Дакле, она је бесмртна.
У циљу неговања уметности, ове године Дом културе је организовао друго по реду „Културно лето“ које даје ону шарену, разигранију ноту и претвара наше место у стециште разноврсне музике, укуса боје и енергије.
„У уметности, као и љубави, инстикт је довољан“, речи су француског књижевника Франса.“
Ово је део поздравног говора љубитељима културе и уметности које је казала Наташа Живковић, а које је организатор упутио пред концерт којим је отворена овогодишња манифестација „Културно лето“.
Публика је могла да ужива у рок и поп нумерама које су изведене у необичним аранжманима, а представио нам се Интермецо квартет.
Жанровска разуђеност, љубав према нечему што није само класична музика као и потреба да се та и таква музика изводи на класичним инструментима, чини их различитим од других састава сличног типа.
Интермецо квартет побрао је аплаузе србобранске публике,а Милена Рајковић, Тамара Живковић, Милена Мартинов Стојковић и Милица Јакшић сасвим сигурно могу да буду задовољне својим наступом. Звук и амбијент били су одлични, тако да је уживање било комплетно.
У недељу увече на сцену у дворишту Дома културе изашла је позоришна група „Држ’ не дај!“ са истоименом представом. Троје глумаца својим умећем и енергијом, а на текст који је обиловао комичним ситуацијама, потпуно су опчинили публику.
Дворишпте је било испуњено до последњег места, а одзвањало је смехон од самог почетка представе до самог краја. Ова мала глумачка дружина успела је да у деведесет минута упакује све згоде и незгоде које прате једно венчање, најпре замишљено као журку најближих пријатеља, која се захвајујући родитељима претворила у класично свадбарско весеље са преко 200 гостију у кафани „Два јарана“.
Била је то представа у којој су глумци изгарали на сцени, а публика се грохотом смејала препознајући се у ситуација које најчешће прате велике свадбарске прославе.
