У уторак двориште Дома културе испунила је музика тамбураша. Било их је преко 40 који су својом песмом увеличали промоцију књиге Зорана Кнежева „Тамбурашке приче из давнина“. Био је то својеврсни омаж свима који су на било који начин у свом животу оставили макар оку просечног посматрача невидљив траг на очување традиционалне војвођанске музике, али не само војвођанске, јер тамбура је инструмент који је распрострањен и омиљен широм света. Ипак, некако кад кажемо тамбураши, прва асоцијација је Војводина. Ово је идеја која је очигледно водила аутора књиге који је, како је то рекао мр Синиша Јокић, говорећи на промоцији, направио својеврсну енциклопедију на преко 700 страница, илустровану са преко1.300 фотографија које је сакупљао годинама.

Говорио је и наш Анђелко Пивнички Баба, бегешар и тамбураш који је многима од нас својом песмом улепштао барем на тренутак живот и учинио да да се осећамо лепше, боље и веселије.

Он нам је кроз беседу о животу Србобрана и његових кафана дочарао ноћни живот Србобрана у другој половини прошлог века. Забележили смо и његову причу па предлажемо да је послушате и можда сазнате нешто ново из богате историје србобранских кафана и о овдашњим тамбурашима.