Велика сала Скупштине Општине Србобран биће 17. новембра место окупљања већег броја историчара чији научни радови имају заједнички именитељ, породицу Дунђерски, и који ће своје домете и сазнања поделити са знатижељним Србобранцима у целодневном предавању под називом „Породица Дунђерски – грађанска култура Војводине“.
Установа за културу, Дом културе Србобран, у склопу пројекта “Истраживање историје породице Дунђерски” спровела је истаживачки рад како би се дошло у посед обимније, детаљније и прецизније историјске грађе, све у циљу да се чувена србобранска фамилија и њихова постигнућа сачувају од заборава на понос генерација које долазе. У склопу пројекта, током следеће године, биће издат Први зборник у коме ће се наћи сви истраживачки радови који су се представили на научном скупу 2021. године. Пројекат је плод добре сарадње, заједнички га реализују Матица српска, локална самоуправа Србобран и Дом културе Србобран.

Укупно 15 предавача говориће у среду, почетак скупа заказан је за 10.00 часова. Свако од њих имаће по 15 минута времена за излагање своје тезе, што заједно чини скоро 4 сата предавања, како би слушаоци лакше испратили програм предвиђене су и паузе, као и време посвећено дискусији, тако да ће скуп трајати до 19.00 часова.

Предвиђени програм и сатница:

10.00 – 10.30 Отварање скупа и поздравне речи

10.30 – 10.45 Др Весна Димитријевић: Породична историја Дунђерских

Дунђерски су у другој половини 19. и првој половини 20. века припадали истакнутој велепоседничкој породици, која је имала велики значај за развој пољопривреде и индустрије, познати задужбинари и добротвори, улагали су новац у образовање и науку. Својим активностима утицали су на развој банкарства, оснивање Новосадског сајма и берзе. Постали су савремена породица која је активно учествовала у развоју и модернизацији читавог друштва.

10.45 – 11.00 Др Јована Касаш: Иза сваког успешног индустри- јалца стоји жена: “Жене у породици Дунђерски”.

Акценат није стављен на основне биографске податке женских припадника ове велепоседничке породице, већ на податке које су мушки представници оставили у својим успоменама о својим супругама и блиским рођакама. Присуство јаких женских особа у породици осећа се већ у успоменама Лазара Дунђерског, када он пише о својој мајци Персиди Летић, али и о својој стрини, као и очевој мајци.

11.00 – 11.15 Др Слободан Бјелица: Породица Дунђерски у јавном животу Новог Сада између два светска рата

– Доба између два светска рата представља један од најдинами- чнијих периода развоја Новог Сада. Успону Новог Сада 1918.-1941. у великој мери је допринела и предузимљивост његове грађа- нске елите, у којој значајно место заузимају и чланови породице Дунђерски.

Пауза

11.45 – 12.00 Др Марија Силађи: Угледно имање породице Дунђерски у Hајдучици

Дворци су значајан део корпуса градитељског фонда и предста- вљају специфично сведочанство друштвеног, привредног и културног развоја Војводине, као дела средњоевропског простора. Поред презентације значаја имања у Hајдучици од краја 18. до средине 20. века помоћу историјске методе, а са друге стране утврђивање типолошке припадности дворца у односу на дворце Војводине, као и Средње Европе уз примену типолошке методе.

12.00 – 12.15 Др Ференц Немет: Лазар Дунђерски и фабрика тепиха у Великом Бечкереку

Први европски „бренд“ примењене уметности у Банату, свакако је био торонталски ћилим, који је 1890. година, прерастао оквир ранијих ткачких школа, те се децембра 1894. године, у Великом Бечкереку уздигао на ниво индустријске производње. Лазар Дунђерски је за 190.000 круна купио фабрику. Тиме је одржао континуитет банатске уметничке ткачке делатности и своје име забележио не само у историју индустријског ћилимарства већ и у богату историју ткачке уметности у Банату.

12.15 – 12.35 Др Аница Драганић: Пивара Лазара Дунђерског у Великом Бечкереку

Током готово три века традиције, пиварство у Великом Бечкереку имало је своје успоне и падове. Прво златно доба пивара је доживела под управом породице Дунђерски у периоду 1891-1945. године. Лазар Дунђерски је почетком 20. века одлучно започео модерни- зацију производње, увођењем парног погона и изградњом савре- мене лагер пиваре, по ондашњим највишим европским стандардима.

12.30 – 12.45 Др Милан Мицић: Аграрна реформа на хајдучичком велепоседу Олге Јовановић рођ. Дунђерски (1919.-1941.)

Под ударом аграрне реформе Краљевине СHС ( Југославије) у Банату нашао се и велепосед Олге Јовановић рођ. Дунђерски у Hајдучици. Велепоседница се трудила да што више сачува целину имања од деловања аграрне реформе користећи институције максимума и супермаксимума које су постојале у аграрном зако- нодавству југословенске државе, као и чињеницу да је велепосед био састављен од неквалитетног земљишта склоног плављењу.

12.45 – 13.00 Мр Павле Орбовић: Утврђивање ратне добити предузећа за производњу серума „Камендин” и творнице конзерви „Кулпин” Ђорђа Дунђерског

На основу Закона о одузимању ратне добити Комисија је устано- вила да су у време окупације предузећа за производњу серума „Камендин“ и творница конзерви „Кулпин“ власништво Ђорђа Дунђерског током Другог светског рата оствариле ратну добит. На основу извештаја комисије покретани су судки процеси на којима је по законима имовина велепоседника национализована.

13.00 – 13.30 Дискусија

Пауза
16.00 – 16.15 Др Драган Станић: Емпиријска ширина и метафизичка узвишеност у поезији Лазе Костића

Аутор разматра како се у естетском сензибилитету и у погледу на свет Лазе Костића јављају, с једне стране, потреба за сагледавањем естетске ширине, а с друге манифестовање метафизичке узвише- ности света. Ови пориви се сматрају супротним, чак и противуре- чним начинима доживљавања света, али су оба начела присутна и у Костићевој поезији, а нарочито у њеном врхунцу који је постигнут у песми „Санта Мариа делла Салуте“. Тај спој супротних појмова (Лазиних ‘супротица’) обезбедио је естетску чврстину и трајност ове лирске песме која улази у узак круг најуспелијих песама не само у српском него и светском песништву.
16.15 – 16.30 Др Зорица Hаџић: Ленка Дунђерски – њени савременици о њој и садашња виђења

Кћи Лазара Дунђерског, Ленка (1870.-1895.), била је инспирација антологијских стихова Лазе Костића и његовог Дневника снова. Чини се да интересовање како најшире читалачке публике тако и књижевних историчара за однос између Ленке Дунђерске и славног песника ни данас не губи на интензитету.
16.30 – 16.45 Др Бранка Кулић: Дунђерски у културно – историјском наслеђу Србије

Ретко која породица, кад јој поменемо презиме, постаје препо- знатљива у историјском и културном контексту ХИХ и почетка ХХ века, као што су били Дунђерски, а која је, истовремено, и даље загонетна по многим догађајима које и данас откривамо. За собом су оставили неколицину значајних двораца који су по категори- зацији културних добара сврстани као добра у највишој категорији, добра од изузетног значаја и велика културна добра.

16.45 – 17.00 Мр Зоран Суботички: Дунђерски и дворска култура Војводине

„Дворска култура Војводине“ није научно верификована као посебан историјски и социјални феномен грађанске културе Војводине, бар не у оној литератури која је нама позната: било научној, било публицистичкој. Наша намера је да напросто „дворска култура Војводине“ буде препозната као једна заокружена социј- ална и културна целина која је имала озбиљан еманципаторски утицај на развој српског грађанског друштва, деветнаестог и прве половине двадесетог века.
Пауза

17.30 – 17.45 Др Мирјана Сладић Тодоров: Архитектонско наслеђе дворца Дунђерских у Кулпину

Предмет рада је архитектонска анализа виле подигнуте дваде- стих година ХИХ века у Кулпину као седиште имања, а која постаје посед породице Дунђерски крајем ХИХ века. Објекат познат под именом ”велики дворац” или ”каштел”, данас и Дворац Дунђерски у Кулпину подигнут је 1826. године за породицу Стратимировић, а свој данашњи изглед добио је реконструкцијом 1912. године према пројекту новосадског архитекте Момчила Тапавице.

17.45 – 18.00 Др Снежана Мишић: Визуелна презентација породице Дунђерски у колекцији Матице српске и Галерије Матице српске

Породица Дунђерски, чији чланови су заузимали важне позиције у привредном и друштвеном животу Војводине у другој половини ХИХ и првој половини ХХ века, значајан допринос дала је и на пољу образовања, културе и уметности. Ове активности су највећим делом биле везане за Матицу српску чиме су се уписали у њене добротворе и задужбинаре.

18.00 – 18.15 Мр Јелена Веселинов: Реституција имовине Задужбине Богдана Дунђердког под управом Матице српске – путеви, раскршћа и отворена питања

Када се говори о задужбинама под управом Матице српске, сва- како најпознатија јавности јесте Задужбина Богдана Дунђерског. Правна судбина имовине ове задужбине комплексна је и са пози- ције права веома занимљива. Након Другог светског рата имовина је одузета од Задужбине актима државних органа и постала општенародна. Поступак реституције задужбинске имовине започет је 2012. године и данас траје.

18.15 – 19.00 Дискусија.