Концерт класичне музике
Уторак 15.03.2022. године у 19 часова
Сала Малог позоришта
улаз слободан
“Микрокосмос Војводине” (Музичка баштина мултинационалне Војводине)
Концерт соло песама за глас и клавир
Програм
Јосиф Шлезингер: Две песме из трагедије Смрт србскога књаза Мијаила Обреновића ИИИ
• Вилина песма број 2
• Вилина песма број 3
Иван Ковач: Две песме из збирке Чудесно звоно
• Чудесни дзвон (Чудесно звоно)
• Кандур (Кандур)
Исидор Бајић: Две песме из збирке Песме љубави
• Дивна си
• Веруј да те љубим
Ђула Виткаи:
• Őсзи верс (Јесења поема)
Микулаш Шнајдер Трнавски
• Втедy са ми приснијú (Тада усним најдивније снове…) из циклуса Сиц́ушно цвец́е
• Кебy сом бол втáчком (Кад бих био птичица) из циклуса Од срца
Јосиф Маринковић
• Ала је леп овај свет
• Чежња
Ерне Кираљ: Две песме из збирке песама Десет песама на текстове војвођанских песника
• Идилл (Идила)
• Нyугталан кéрдéсек (Немирна питања)
Крешимир Барановић:
• Дозивање из циклуса Из осаме
Рудолф Бручи:
• Излет до врха Т’ај П’инг из збирке песама Видик иза склопљених очију
• Вечерња песма
Ђорђе Енеску: Две песме из циклуса Седам песама Клемента Мароа
• Лангуир ме фаис (Мучиш ме) оп. 15 број 2
• Ауx дамоyселлес парессеусес д’есцрире à леурс амyс (Госпођицама које су лење да пишу својим удварачима) оп. 15 број 3
Ђула Виткаи:
• Нинон
Пал Абрахам: две арије из оперете Бал у Савоју
• Тоујоур л’амоур (Љубав заувек)
• Танголита
Агота Виткаи-Кучера, сопран
Јелена Симоновић-Ковачевић, клавир
О програму:
„Уметнице из Новог Сада, др и др. ум. Агота Виткаи-Кучера, сопран и пијанисткиња мр Јелена Симоновић-Ковачевић, направиле су пројекат да „оживе“ и прикажу уметничко стваралаштво композитора који су деловали у Новом Саду и Војводини, али и композитора који су најрепрезентативнији представници појединих националних мањина. Оне су тим поводом, припремиле концерте соло песама који ће бити изведени вишејезично, тј. на матерњим језицима композитора који су их писали.
Припремљен је избор соло песама композитора Исидора Бајића, Јосифа Маринковића, српске националности, Ђуле Виткаи и Ерне Кираља, мађарске националности, Ивана Ковача русинске националности, Пала Абрахама, немачке националности, Рудолфа Бручија и Крешимира Барановића, хрватске националности, Микулаша Шнајдер-Трнавског, словачке националности, Жоржа Енескуа, румунске националности и Јосифа Шлезингера, јевреја, композитора из Сомбора. Кроз кратак наратив о композиторима и стилским одредницама њиховог стваралаштва, уметнице би увеле слушаоце у несвакидашњи музички програм састављен од дела која је готово немогуће чути данас на концертним подијумима у Србији и региону.
Концерт је од изузетног културног значаја јер није познато да постоји овакав интегрално забележен материјал, а соло песме представљају симбол богатства једне плодне средине каква је наша и у жанру соло песме. Програмску књижицу је припремио музиколог др Милан Милојковић, доцент на Академији уметности у Новом Саду“.
О ауторкама:
Др и др ум. Агота Виткаи Кучера, редовни је професор на Академији уметности Универзитета у Новом Саду. Дипломирала је на два одсека Академије уметности у Новом Саду: Одсеку за општу музичку педагогију и Одсеку за соло певање у класи проф. мр Вере Ковач Виткаи (1997, 1998.). Магистарске студије завршила је такође на Академији уметности у Новом Саду 2002. године у истој класи, а звање Мастера музичких уметности стекла је 2010. године. Титулу доктора наука стиче 2013. године на Интердисциплинарним и мутидисциплинарним студијама и истраживањима у оквиру Универзитета у Новом Саду (АЦИМСИ), а титулу доктора драмских и аудиовизуелних уметности 2018. године на Академији уметности у Новом Саду, Универзитета у Новом Саду.
Бави се педагошким радом, концертним и оперским певањем, активно излаже на конгресима и конференцијама, водитељ је стручних семинара, бави се гласовним образовањем елитних вокалних професионалаца, члан је бројних струковних и других организација. Аутор је више стручних и научних радова као и књига: „Карактеристике гласа и методички приступи развоју гласа у функцији професионалних активности“ и „Моћ гласа“. Добитница је неколико награда и признања.
Јелена Симоновић Ковачевић је дипломирала 1998. године на Академији уметности у Новом Саду на одсеку за клавир у класи проф. Кемала Гекића. Магистрирала је 2002. на Сиракушком универзитету (Сиракуза, Њујорк, САД), одсек за клавир у класи проф. Веи-Ји Јанга. Три године касније уписује магистарске студије из клавирске педагогије на Мизури универзитету (Колумбија, Мизури, САД). Тренутно је на завршној години докторских студија из извођачких уметности на Академији уметности у Новом Саду, под менторством проф. Кемала Гекића. Усавршавала се на мајсторским курсевима код међународно признатих уметника (Наум Штаркман, Борис Берман, Арбо Валдма, Рита Кинка, Дајана Андерсен, Иан Џонс и други). Добитница је награде Ајрин Крукер за постигнуте врхунске резултате у пијанистичком извођењу, као и награда на националним и интернационалним такмичењима, међу којима су Цитта ди Монцалиери, Италија, Мисоури Мусиц Теацхерс Ассоциатион у Колумбији, САД и Југословенско такмичење младих пијаниста у Нишу.
Више од 12 година је радила у Музичкој школи Исидор Бајић у Новом Саду као професор клавира, а као хонорарни асистент на Академији уметности у Новом Саду од 2002 до 2005. Од 2014. ради на Академији уметности у Новом Саду на Катедри за клавирски практикум, а од 2018. постаје и шеф катедре. Постаје први доцент у историји Академије уметности за предмет Упоредни клавир 2020. године. Њен педагошки рад је резултирао бројним наградама студената и ученика на националним и међународним такмичењима. Учествовала је на пијанистичко-педагошким конференцијама у Орланду (Флорида, САД), Остину (Тексас, САД) и у Новом Саду на WПЦ.
Њена уметничка каријера обухвата бројне солистичке и камерне наступе у САД, Белгији, Чешкој Републици, Италији, Словенији и Србији. Први је професор у Новом Саду који држи мајсторске курсеве одраслим полазницима клавира. Њен рад о подучавању одраслих почетника је издат у часопису Пиано јоурнал (ЕПТА, УК) . Чланица је жирија на међународним такмичењима у дисциплинама клавир и упоредни клавир (Украјина, Пољска, Македонија, Румунија, Аргентина и Србија), као и телевизијског шоу програма „Виртуози В4+ Свирамо истим језиком“ у продукцији Мађарске националне телевизије и РТС-а.
Од 2019. године остварује сарадњу са сопранисткињом Аготом Виткаи Кучером, са којом реализује низ успешних концерата и пројеката као што су: Бетовену у част, Војводина се пева, Писма Европи, Марији Трандафил у част, Микрокосмос Војводине и други, а пројекат Арс е феммина је део званичног програма Нови Сад европска престоница културе 2022.
Остварила је трајне снимке за Радио Телевизију Србије и Радио Телевизију Војводине.
