Синоћ је у Галерији Дома културе отворена изложба слика насталих током колоније коју смо организовали крајем лета ове године у нашем дворишту.
Изложбу је отворио Дејан Корцеба, директор Дома културе. Након наступа Андрије Нићина на гитари и Мирјане Енцмингер на клавиру он се обратио окупљеним сликарима и љубитељима сликарства. Најпре пожелео је добродошлицу свима и да уживају у сликарским радовима, уједно најавивши и предстојеће догађаје у оквиру манифестације Ленкин прстен. Између осталог Корцеба је још казао:
– Љубав је непресушна инспирација свим уметницима. Ликовним уметницима је велики изазов осликати љубав, а уверен сам да су уметници који су овде изложили своје радове, успели у томе…
Након њега у име уметника који су учестовали на Колонији и своје радове изложили у Галерији окупљенима се обратио Драган Симић – Бели, сликар из Врбаса.
– Ликовна уметност данас је својеврсна кочница лудилу и не само ликовна уметност већ и књижевност, музика, као и све области где је присутна, на првом месту, искреност па потом креативност и љубав. Зашто ми? Креативци разних профила, кроз историју више познати као љубавници, пијанци, маштари, боеми и нека па прилично необична, другачија бића која нису била за претерани углед одједном осећамо да смо важан чинилац у друштву. Једном приликом ми је пријатељ, помало боем и особењак, власник етно кафане и имања, када је угостио сликаре рекао: „Какви су ови твоји, све неки фини свет, нико да се напије, нико да направи неку лудост и фрку“ … Тада сан схватио.
Данас је неко убрзано доба, доба брзих телефона, лаке и брзе забаве, све бржег интернета, милиона брзих и кратких информација, данас је доба лудила које све више расте и буја. Данас је неко лудо доба где су особине некада својствене боемима прилично невине и безазлене. Наши стари су знали да се бране и опстају са свим злима и недаћама које су их стизале и нападале. Данас скоро да се не бранимо, ми се такмичимо, ко ће више, ко ће брже. Бржи смо од стварног времена, које тече и не мари за нас. Неке од нас тренутно присутних, вероватно сада већ жуљи Фејсбук, Инстанграм, Јутјуб и остале играчкице, које када су запостављене почињу да копају по мозгу и живцима. Вероватно мисле, само да овај не дави и не прича дуго. Телефон само што им сам не ускочи у руку. Да ли има лека? Наравно, треба узети књигу у руке, пустити неку музику, нацртати и насликати нешто, окопати башту, исцепати дрва, попричати са другима … треба живети без фрке и јурњаве. Бавити се лепим стварима, племенитим и опште корисним.
Уверен сам да ће из ових ликовних дружења, уприличених у Србобрану у организацији Дома Културе а надахнутих љубављу, поезијом, историјом и осталим правим вредностима као што су пријатељство, разумевање, саосећање, помоћ и сарадња изнићи нове снаге достојне наше уметничке традиције. Наговештаји већ постоје, обзиром на то да се радови неких учесника већ показују на рецентним смотрама, уз то многи су запажени на престижним колонијама код нас и ван наше земље.
Поносан сам на ствараоце са којима имам прилику да радим, радују ме њихови успеси и достигнућа. Знам да нам свима користи заједничко стварање и уложена енергија. Једног дана у даљој будућности неко ће прикупити неке преживеле радове са ових колонија и направити изложбу и то је један од разлога да будемо искрени и своји, наше радове штити наш лични печат, што је он дубљи дуже ће трајати.
Захваљујем се Дому Културе у Србобрану и свим људима који су допринели одржавању овог и осталих сродних културних догађаја, јер је култура та која нас одржава да не постанемо прашина на ветровима који су увек дували широм наше равнице.
Вечерас нас очекује позоришна представа а улаз је слободан. Почетак је у 19.00 часова у сали „Позориштанце“.
