Синоћ у великој сали општине Србобран престижном песничком наградом „Ленкин прстен“ награђен је за песму „Изгубљена нит ретко се налази: чак и када је видимо”, песник из Новог Сада, Ненад Шапоња. Доделу је пратио свечани програм у коме су учествовали „Стрингле ладиес“, гудачки трио из Новог Сада, беседу о Дунђерскима говорио је глумац Српског народног позоришта, Радоје Чупић, а позоришну представу „Од раја до безњенице“ одиграли су, у режији и по тексту Зорана Суботичког, глумци Миодраг Петровић, Јована Радовановић и Ервин Хазимуртезић, који су као Лазар Дунђерски, Ленка и Лаза Kостић у зграду општине пристигли у фијакеру.
„Изгубљена нит ретко се налази: чак и када је видимо”, званично је проглашена за најлепшу љубавну песму написану на српском језику у поседњих годину дана. Објављена је у књизи Срећна вода – ИK Прометеј Нови Сад, у Едицији Тајанствена тачка 2024. године. Одлуку је донео жири који је радио у саставу др Зоран Ђерић, председник, др Драгана В. Тодоресков, чланица, и Биљана Пушкар, чланица. Награду је по 19. пут доделио Дом културе Србобран, организатор манифестације „Ленкин прстен“.
Минутом ћутања окупљени љубитељи поезије одали су почаст др Зорану Ђерићу, вишегодишњем председнику жирија награде „Ленкин прстен“ који је неколико дана пре доделе награде изненада преминуо. Његов траг остаће неизбрисив у свету књижевности и културе српског народа, али за Србобранце ће његово име увек везивати за „Ленкин прстен“ и несебичну подршку коју је дао да ова награда постане у свету песништва престижна и награда од посебног значаја.
„Србобран у историјском смислу има важну улогу у изградњи грађанске културе Војводине. Kроз векове је стварао свој идентитет, пролазио кроз разне историјске околности које су обликовале све оно што данас чини наше место. У том погледу, породица Дунђерски заузима посебно место, као породица која је градила и развијала не само Србобран, већ и многа друга места у Војводини, укључијући и данашњи Нови Сад.
Ипак, љубоморно чувамо чињеницу да је једна тако велика породица, управо потекла са ових улица, да су многи најзначајнији њени чланови овде живели, у нашем православном храму се крстили и, на крају крајева, многи овде и почивају. Kроз разне тешке тренутке кроз које је Србобран пролазио, Дунђерски су дали велики допринос у превазилажењу разних недаћа, помажући своме народу, што је, на жалост, ниподаштавано и скривано у каснијој комунистичкој пропаганди којој нису одговарале ове чињенице. Управо на данашњи дан у Србобран је ушла главнина српске војске након завршетка Првог светског рата. Иако су се борили за Српску Војводину, Дунђерски су приложили велику зртву, у материјалном смислу, приликом аграрне реформе када им је одузето две трећине плодних ораница, али највећи злочин који је начињен према овој породици било је убијање достојанства и стварање презира након Другог светгог рата, чије последице се и данас осете у неразумевању и мањој информисаности о свим достигнућима ове чувене породице. Чувене не само по иметку, већ и по ономе што су чинили за наш народ.
Због тога сам поносан што управо општина Србобран, Дом културе Себобран, организују и приређује овакву манифестацију, која за циљ има да врати дух грађанске културе, али и да на важности породици Дунђерски и њеном великом и неизбризивом трагу у Србобрану. А постоји ли лепши начин да се то чини од метафизичке љубави Лазе и Ленке, која нас за тренутак враћа у та стара времена. Ако ниста друго, створила је најлепшу љубавну песму икада написану на овим просторима, Санта Мариа делла Салуте“, рекао је у свом обраћању синоћ Радивој Дебељачки, председник општине Србобран.
Окупљене у Скупштини општине Србобран, посебно уређеној за ову прилику, поздравила је у име домаћина и Јулкица Поповић, директорка Дома културе.
Одлуку жирија саопштила је др Драгана В. Тодоресков, вршилац дужности председника жирија након смрти др Ђерића.
„Према пропозицијама, у конкуренцији су биле песме љубавне тематике, које су објављене у периодици, односно у посебним књигама, између два додељивања награда, од новембра 2023. до новембра 2024. године.
Песма ‘Изгубљена нит ретко се налази: чак и када је не видимо’ написана је у духу најбоље лирике Нанада Шапоње. Она се може читати у контексту читаве збирке Срећна вода, дакле, као део једне велике поеме написане у славу љубави, али и као самостална целина коју одликује вера у трансцендентално, у проналажење и препознавање сродних душа. Вредност награђене песме лежи у чињеници да у исти мах покушава да дефинише љубав као контрадикторну појаву, што она у својој бити и јесте, али и да пошаље поруку: у последњим стиховима лирски субјект ће се обратити вољеној речима који ефектно призивају неке од најбољих српских песника и песникиња, од романтизма па све до савремене, транссимболистичке поезије, између осталог, дозивајући стање између јаве и сна о којем је зналачки певао и Лаза Kостић. Засенчена, неухватљива у простору и времену, лирска душа Ненада Шапоње сместила се на самој граници спознајног и недокучивог, тамо где верује да се једино може наћи права љубав“, истакла је др Драгана В. Тодоресков.
Награду лауреауту уручили су Радивој Дебељачки, председник Општине Србобран, Радивој Парошки, председник Скупштине општине Србобран, и Јулкица Поповић, директорка Дома културе Србобран.
„Драго ми је када се књиге пропознају и кроз награде, посебно се то може рећи за ‘Ленкин прстен’. Последња награда коју сам добио била је награда ‘Лаза Kостић’, пре пола године, а сада сам добио ‘Ленкин прстен’, вероватно је то повезано на неки начин. Има доста књижевних награда, али када једна локална заједница препозна љубавну песму као важну, и то љубавну песму која у неколико регистара иза стварности говори о стварности, која еманира лепоту, као што је Санта Мариа делла Салуте, и ова безгранична и безвремена љубав, то издваја Србобран на посебно место. Издваја вас и начин на која је ова додела организована, са различитих страна препознајемо присуство и призивамо дух Ленке и Лазе, и ја бих вама требао да честитам. Честитам Општини Србобран на организацији ове манифестације, честитам добрим духовима који су је усмерили на тај пут, а верујем да је међу њима био и Зоран Ђерић“, рекао је, између осталог, награђени песник и захвалио жирију на одлуци да његову песму издвоји као најбољу у конкуренцији за вредну награду.
Свечани програм поводом доделе награде завршен је извођењем представе о љубави Ленке Дунђерски и Лазе Kостића „Од раја до безњенице“, а потом је у малој сали приређен коктел.
Дом културе је још једном доказао да је достојан организације једног оваквог културног догађаја.