Монодрама у режији младе глумице Теодоре Кушић из Старе Пазове, „Ленка Дунђерски – Кобни час“, одржана је јуче у сали Малог позоришта у Србобрану.

У овом позоришном комаду приказан је емотиван и тежак сусрет Лазе Костића и Ленке Дунђерски, који се одиграо уочи прославе њеног последњег рођендана. Ленка, прожета болом због сазнања о женидби свог „великог песника“, како га је звала, суочена је са песниковим дубоким ћутањем и дубоким, неисказаним осећањима. Костићеву тишину, она подноси у љубавној патњи, а након разиласка са песником, умире испијајући бочицу отрова.

Представа је настала као дипломски рад младе глумице из Старе Пазове, Теодоре Кушић и износи нешто другачије поглед на питање Ленкине смрти, заснован на наводима из њеног последњег дневника чија се веродостојност још утврђује.

• Монодрама је настала из моје жеље да мало ближе приближим лик Ленке публици широм Србије и моје љубави према породици Дунђерски, а уједно је она и моја дипломска представа. Радња је углавном измаштана на основу дневника снова Лазе Костића и последњег дневника Ленке Дунђерски, ако је он валидан, али држала сам се и уметничке слободе – изјавила је Кушић.

За сам „финиш“ представе, Србобранци су остали ускраћени. Ленкина смрт најављена је и остављена само као ствар слутње, наговештај, а сам чин на позоришној сцени није приказан, због чега је представа трајала нешто краће.

Теодора нам је објаснила да се на такав потез одлучила из поштовања према историјској интерпретацији и традицији приказивања Ленке која се негује у Србобрану, односно према учењу да је Ленка умрла природном смрћу.

• Осећала сам велику одговорност према грађанима, јер, ипак сте овде Дунђерски, сви, по мом мишљењу и морала сам некако да дочарам са своје стране лик, онако како сам га ја схватила али да опет са друге стране останем доследна свему ономе што ви чувате када је породица Дунђерски у питању– прокоментарисала је своју одлуку Теодора Кушић, додајући:
• Мислим да је част и привилегија играти лик попут Ленке Дунђерски, а сам осећај је предиван.

Монодрама „Ленка Дунђерски – Кобни час“ успела је да за тридесет минута, у времену свога трајања, освоји симпатије и пажњу публике, занемарујући кратак рок који јој је за тај задатак дат.

„Кратко али слатко“ – био је само један од коментара који се могао чути у жамору позоришне сале која се празни.