Као и предходних година у сарадњи са локалном самоуправом и аматерима наше општине организовали смо културно забавни програм „Аматери своме граду“ поводом Ивањдана – славе Надаља.

Мисли се да је Ивањдан толико велики празник да се сунце три пута заустави тог дана.

Такође, постоји веровање да вода на Ивањдан има посебну моћ, па се сви купају у рекама, језерима, потоцима.
Биље и трава имају појачана лековита својства. Зато се бере лековито биље и плету венци који се чувају у кући као лек против разних болести.
Плетењем венаца жели се рећи и да је природа у развоју дошла до своје највише тачке, и да се тим венцима природа овенчава.
Девојке беру цвеће и траве, певају и плету венце најчешће у њега уплету црвену ружу. Ти венци уједно подсећају и младе да размишљау о свадбеним венцима.

Вечерњни програм отворио је поздравним говором Радивој Парошки, председник општине Србобран.

У програму су учествовали сви КУД-ови из наше општине као и удружења која негују традицију, песму и игру.

Такође ово је била прилика да се сетимо свих знаменитих Надаљчана.

Надаљ, иако је мало село, имало је велике и надасве чувене своје суграђане.

Стеван Сурдучки, рођен је 1792. године у Чебу (Челареву) Као дечак доселио се са родитељима на пустару Надаљ.
Године 1804. је ступио у немечку школу у Тителу. По завршетку ове школе био је писар у Команди Шајкашког батаљона.
Године 1810. је ступио у војну инжињерску школу у Винковцима, где је после две године произведен за каплара и распоређен у Петроварадинску регементу.
Јануара 1815. унапређен је за подофицира.
Неколико година био је ађутант комаданта Шајкашког батаљона. У међувремену завршио је математички курс у војној школи.
Међу првим шајкашким официрима Сурдучки се прикључио српском покрету, добио чин пуковника народне војске и био постављен за комаданта Шајкашког батаљона и целе Бачке.

Јован Кешански Бата, рођен је у Надаљу 1879. Основну школу је завршио у Надаљу. Гимназију је похађао у Врбасу и Новом Саду. Завршио је Уметничку академију у Минхену. Једно време је био на студијама у Паризу, а затим је путовао по Италији ради проучавања сликарства.
Кешански је један од последњих војвођанских иконографа. На иконостасу надаљске цркве израдио је 18 икона, затим иконе у Богородичном и владичином столу, као и иконе не плафону.

Лазар Стојшић је рођен у Надаљу 1879. године. Завршио је само четири разреда основне школе и бавио се земљорадњом. Био је сељак ретке бистрине, јаке меморије, велике радозналости и изузетне начитаности. И сам је написао неколико песама и тако сачувао значајне догађаје од заборава.
Више аутора је писало о Лазару Стојшићу, о његовом сусрету са Јованом Јовановићем Змајем, Јанком Веселиновићем, Браниславом Нушићем и о дугогодишњој сарадњи са Јашом Томићем.

Најпознатији међу познатим Надаљчанима свакако је Момчило Тапавица.

Момчило Тапавица је рођен 1872. године у Надаљу. Основну школу је завршио у Надаљу, а гимназију у Новом Саду.
Био је истакнути спортиста у неколико дисциплина и као такав је изабран за члана репрезентације Угарске на првим обновљеним Олимпијским играма у Атини 1892. године. Овај двадесет трогодишњи студент је био наш први освјач олимпијске медаље у тенису.
Такмичио се у рвању грчко – римским стилом у чему је освојио четврто место, а у дизању тегова пето место.
Поред тога што је био врхунски спортиста, Тапавица је био и даровит архитекта. Он је израдио план за обнову Саборне цркве и садашње зграде Матице српске у Новом Саду.
Мештани Надаља су поносни на свог суграђанина, Момчила Тапавицу, који је оставио дубок траг у свом родном месту, а и шире.
Спомен биста посвећена Момчилу Тапавици налази се испред спортске сале у Надаљу.

Библиотека у Надаљу носи име по још једном знаменитом мештанину овог села, др Лазару Ракићу, човеку неизмерне доброте.
Рођен је у Надаљу 22. децембра 1929. године у земљорадничкој породици. Основну школу завршио је у Надаљу, гимназију у Бечеју, а Филозофски факултет (групу за историју) у Београду. Докторску дисертацију је одбранио на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, где је касније примљен за редовног професора. Предавао је историју народа Југославије нови век и методику наставе историје. Објавио је око 180 научних и стручних радова.
Написао је књигу Надаљ, на коју су мештани села посебно поносни. То је, уствари, обимна монографија Надаља.
У њој је др Лазар Ракић веома занимљиво писао анегдоте о својим Надаљчанима, који су уз пуно смеха читали и причали о њима са одушевљењем. Они који су га добро познавали кажу да је био изузетан говорник, даровити предавач и бескрајно духовит.
Ретки су такви људи који умеју и лепо да пишу и лепо да причају.

Надаљ се налази у Бачкој, у средишњем делу данашње Војводине. Основан је почетком деветнаестог века и најмлађе је село Шајкашког батаљона мезимче Шајкашке.
Надаљ је посебно ушорено село. Две главне улице, једна из правца исток – запад, а друга из правца север – југ, укрштају се у самом центру села, где је лепо уређен и зелени пространи трг, градских размера. И остале улице су широке и секу се под правим углом. То је зато што је ово село грађено по строгом урбанистичком плану што је обележје насеља у некадашњем војно – Шајкашком подручју.