Драгица Стојановић добитник књижевне награде „Ленкин прстен“ за 2022. годину.
Награђена је песма „Откад те не волим“
ОД КАД МЕ НЕ ВОЛИШ
Поружнела сам
Урушила се као црква
Кожа ми је постала кора храста
Лице увијено у мараму
Боје црне маслине
О чији хлад наслањаш главу
У високо подне
Сенка ми се савила
У једној руци држим сунцобран
У другој тешку Бресонову слику
На којој супруге чекају мужеве
Рибаре да се врате са португалског мора
Као да сам нагнута над корито
Са једном капи кишнице
И да у том кориту морам опрати
Све твоје кошуље лажи преваре
Пазећи да се са манжетне
Не откотрља позлаћено дугме
У рано пролеће твој капут од црног снега
Морам опрати у капи кишнице
Спремити за дугу зиму
Не знаш више ни хаљине моје
Какве су боје
Мирис спаваћице коју гурам
Под јастук још топао од пижаме
Из које си се ти искрао као облак
Из тора уплашено јагње
Постала сам твоја јутарња навика
Начин на који узимаш бријач
Сечива окренутим огледалу
Са одразом мог врата моје вене
Узимаш ме олако
Стављаш у уста
Тек да поштару са врата кажеш:
Она више не живи ту али је још жива
Још дише у ритму фадо музике
Пробудила се на посни празник
Уз празну трпезу
Кожа јој је некад била крљушт рибе плашице
Од које се вековима по тајном рецепту
Прави бисер охридски
Постала је мушкарац
У жељи да ми се приближи
Мушкарац који носи каиш панталоне
Блузу официрску мушкарац који
Пуши псује пије даноноћно командује
Воли ме воли воли …
Од кад ме не волиш
Ни стари мујазин не изговара езан
Са манирета
Не пружаш усне телу моме
Окрећеш браду од сечива
Стављаш га под грло моје
Да не певам у цик зоре
Не сагињеш се ни за бисером
Привезаним о танки кончић
Бисером палим са врата
На хладни плочник
Не осврћеш се ни на светлост
Што пала је са оштрице бријача
Са једном капи крви
О аутору: Драгица Стојановић (Зрењанин, 1963). Објавила је збирке песама: Тескоба, Кухињска кукавица, Разговор са Исидором, Гладне исповести, Литерарни снег, Од(а)бране песме, О Хрид, Посолица, као и збирку кратких прича Цепелин. Заступљена је у десетинама значајних антологија поезије, а међу последњима Libera vuela la sombra (Мадрид, 20221), у избору Радмиле Лазић. Добитница је награда: “Смели цвет”, “Станко Симићевић”, “Улазница”, “Печат вароши сремскокарловачке”, “Милица Стојадиновић Српкиња”, “Бешеновске повеље за духовну поезију” и награде “Стеван Сремац” за циклус песама.
Прва жена песникиња која је у Зрењанину објавила књигу песама, после Другог светског рата. Песме су јој преведене на румунски, мађарски, енглески и шпански језик.
Песма Откад те не волим Драгице Стојановић из збирке Глувонема (Градска народна библиотека Зрењанин) носи заправо ироничан наслов. У њој се на срећан начин спајају нарација и пажљиво бирани описи. Сва у набрајању, у контрасту између садашњег и прошлог времена, песникиња саопштава „историју једне љубави“ која, могло би се рећи, започиње од краја, тј. стихом исписаним у другом лицу: Ружно причам о теби. Затим се развија низ метафора које успешно дочаравају нежне емоције које протагонисткиња песме развија у односу на онога коме се обраћа, да би их изненада сменили иронични отклон и прича о растанку. Сам проток времена од растанка, мерен сменом сезонског воћа као симбола годишњих доба, уводи нас у унутрашњи свет измешаних осећања, у којима назиремо и патњу, и чежњу, и потребу за осамом и дистанцом према људима. Само финале открива умешност у писању љубавне лирике, јер су последњи стихови песме заправо кулминација љубави са тужним крајем. Песма Откад те не волим буди у читаоцу сећања на највештије исписане љубавне стихове српских песника и песникиња, истовремено доносећи модеран израз кроз низ свакодневних ситуација, док емоције у њој буде код читалачке публике снажну потребу за идентификацијом.