Joш једном, у нашем Србобрану, одржана је манифестација “Ленкин прстен” – својеврсни омаж лику и делу најпознатније Србобранке Јелене Ленке Дунђерски и њене до митског карактера уздигнуте љубави, плода животног сусрета са чувеним српским песником, Лазом Костићем.

Програмска шема 14. по реду “Ленкиног прстена”, у трајању од три дана, отпочела је још у петак изложбом ликовне колоније “У Ленкином прстену”, а приредба ученика основних и средњих школа, “Вече младих песника” остављена је за недељу као тачка којом ће се ова манифестација завршити.

Субота или 16. новембар, учињена је окосницом догађаја, даном главне церемоније у чијој жижи лежи традиционално уручење књижевне награде “Ленкин прстен” за најбоље написану љубавну песму објављену у једногодишњем периоду између две манифестације.

Ове године, победник одабран од стране стручног жирија (у саставу: Зоран Ђерић – председник жирија, др Драгана В. Тодоресков и Биљана Пушкар), је Иван Негришорац са песмом “Ко је то у нама?”.

Од љубави саткане стихове, Негришорац је посветио преминулој супрузи Мињи, in aeternum (у вечности; занавек) објављујући их испрва у Летопису Матице Српске (Год. 195, Књ. 503, св. 6, Јун 2019, стр. 765-766.), а затим и у оквиру песничке збирке „Огледала Ока Недремана”.

Модератор вечери, Тијана Мелезовић, поздравила је госте у име Дома културе, предајући реч и званично отварање првом човеку општине, Радивоју Парошком. који је између осталог рекао:

“Даме и господе, драги пријатељи, уважени потомци породица Дунђерски и Танурџић, љубитељи љубавне поезије и књижевности, драги заљубљеници у Србобран – добродошли на Ленкин прстен. Ленкин прстен је манифестација песништва, љубави и наде установљена у почаст Јелене Ленке Дунђерски и великог Лазе Костићу али то је омаж песми над песмама, вечитој песми, грандиозној љубавној поеми великог Лазе који је писао по свему судећи међу јавом и међу сном. То је истовремено својеврсна ода у славу лепе, написане и изговорене речи, у славу љубави те универзалне и вечне људске вредности. Србобран установљавањем песничке манифестације жели да исправи неправду према чувеној, великој, доброчинитељској али страдалој породици Дунђерски.”

Псрошки је још додао:

“Због тога је “Ленкин прстен” једна манифестација која има шире значење и она није само једна од мноштва књижевних манифестација. Она је много значајнија него што би се то могло чинити на први поглед. Она превазилази локалне или било које територијалне, материјалне оквире и задире у нешто много веће. У духовност, у људскост, у патриотизам, у почаст и захвалност. Ленкин прстен има своје утемељење, снагу и трајање и свој специфичан идентитет. Данас, без Ленкиног прстена можда се могу замислити поље заноса и нова песничка стремљења али би без њега они сигурно били осиромашени.“

Окупљенима се потом обратио Милан Мицић, помоћник покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама аутономне покрајине Војводине.

“Ленкин прстен” је престижна награда у српској књижевности, а манифестација “Ленкин прстен” коју Дом културе Сробран и општина Србобран пажљиво граде дуги низ година, заиста негује не само сећање на љубав Ленке и Лазе већ сећање на породицу Дунђерски која јесте део духовног, историјског и културног идентитета града Србобрана. Србобран није мали град јер када се погледа историја – Срби су бранили многе градове кроз своју историју, а само је један постао Србобран. „

Саопштење о одлуци жирија поводом добитника 14. по реду Ленкиног прстена, пружио је председник жирија, др Зоран Ђерић.

Лауреату је први честитао председник општине, Радивој Парошки, уручивши му плакету, након чега су победнику Ленкиног прстена пришли и Милан Мицић и директора Дома културе, Милица Зарић, који су Негришорцу уз честитке предали диплому у име покрајинског секретаријата за културу, као и новчану награду.

Песник је након уручења награде одржао беседу у којој је на величанствен начин изнео своје схватање стваралаштва Лазе Костића и значаја песме “Santa Maria della Salute” не само за српску, већ светску књижевност, сумирајући све закључком о преплитању и мирењу граница духовног и физичког света путем сила љубави, вере и наде, средишњих мотива награђене песме:

“Можда само поезија и музика могу непосредно ту тајну чуда и заносних вратоломија некако да материјализују и да учине да то неухватљиво паучинасто ткање речи и звука тек наговести нешто што се другачије сазнати не може. Више и даље од тог наговештаја и слутње, неће моћи, јер се простор неизрецивости не може јасно именовати али се под тим слутњама може благословено живети, сањати и маштати. Тако се поезијом и музиком показује како су наговештаји и слутња савршено довољни за пун и богат живот који се за свет материјалних вредности неће чврсто везивати него ће се везати за чудесност и идеалитете негде између овога и онога света. Тај чардак ни на небу ни на земљи – то је она Лазина леписанка настала негде међу јавом и међ’ сном.” – рекао је Иван Негришорац, додајући:

“Кажем не само да је она најбоља песма српскога језика, што је много пута речено, него да је једна од најбољих песама у целокупној историји светског песништва, што нисам чуо да је некад речено. Када то тврдим, ја веома добро знам што говорим и зашто то чиним. Реч је о песми која по несумњивој лирској устрепталости и широким емотивним расходима, по јасним обрисима лирског сижеа и несумњивој сложености композиције, по обухватности хуманистичке слике света и по посезању за просторима од земље до неба, од доњих до горњих светова, од понора до вазнесења, припада оним повлашћеним и веома ретким и драгоценим песмама у светском песништву. Костићева “Santa Maria della Salute” у том смислу стоји, рекао бих, раме уз раме са песмама као што су рецимо, Римске Елегије – Гетеове, или Патмос – Фридриха Хелдерлина, или Ода западном ветру – Персија Шелија, ода Грчкој урни – Џона Китса, Гавран – Едгара Алана Поа, Путовање – Шарла Бодлера, Пијани брод – Артура Рембоа, Гробље крај мора – Пола Валерија; Девинске елегије – Рајнера Марија Рилкеа, и слично… Нема их много таквих.”

Награђени песник завршио је своју беседу, а потом прочитао и награђену песму која га је сврстала у ред песника који су своје име уписали на листу добитника Ленкиног прстена.

Хор културно уметничког друштва „Светозар Марковић“ из Новог Сада допринео је овој свечаности надахнутим певањем, а гост вечери, глумац Небојша Дугалић, подарио је присутнима своју интерпретацију Костићеве “Santa Maria della Salute”.

Догодине нас очекује јубиларни, петнаести “Ленкин прстен”, чији већ сад незанемарљив значај делује да све више и више расте, још од када је 2006. године ова књижевна награда утврђена и озваничена – што је прокоментарисао и сам лауреат.

“Мислим да је ова награда заиста врло специфична, потребна нашем књижевном културном простору. Око тога се може засновати један много комплекснији, слободно могу рећи мит, прича која може укључити разне димензије стварности, не само песничке или књижевне. На тај мит треба надоградити много тога још и то је онда прилика да размисле људи који, рецимо, имају смисла за привредни живот, па чак и културна индустрија. Србобран може бити једна лепа оаза културног туризма.” – рекао је Иван Негришорац за медије.

На самом крају церемоније, Дом културе се захвалио покровитељима манифестације “Ленкин Прстен”, односно, општини Србобран, покрајинском секретаријату за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, те господину Николи Танурџићу и његовој супрузи Гордани на урученој донацији.