У галерији Дома културе, у четвртак 07.11. 2019. одржан је помен у част 150 година од рођења Ленке Дунђерски и 110 година од објављивања љубавне песме Санта Мариа делла Салуте. Вече је отпочело извођењем Памеле Киш (сопран) и Александре Ракић (клавир) које су заједничким трудом изнеле две деонице из опере “Ленка”, аутора Мирослава Штаткића.

Модератор догађаја, публициста Хаџи Зоран Лазин, рекао је у свом уводном обраћању:

Уважени гости, поштовани домаћини, драги Србобранци, драги пријатељи представници медија, ја сам изузетно срећан што сам у овом кратком периоду већ по други пут овде међу вама у једној лепој нашој војвођанској средини, у једном лепом граду који има симболичан назив Србобран, раније Сзенттамáс, и што смо, ето, видели се летос на Петровдану и уочи моје изложбе “Портрети народног краља у уметничким делима” и књижевног програма. , – dodajući:

Нама Србима је требало 150 година да схватимо и да откријемо да је Јелена Ленка Дунђерска, рођена на данашњи дан, по старом календару, 1869. Данас обележавамо век и по од њеног рођења и то је само први повод ове изложбе. Други повод је фантастична песма над песмама, најлепша српска љубавна песма, поема, како год, Лазе Костића, Санта Мариа дела Салуте која је објављена равно пре 110 година. Трећи повод, мени посебно драг, јесте легат колажа Ленка која је Србобрану учинила наша угледна драмска уметница и сликарка, госпођа Верица Милошевић.

Током вечери он је говорио нашироко о изложбеној поставци “Спомен на Ленку и Лазу” коју је припремио и поставио али о Ленкином прстену и традицији љубавне песме која је проистекла из инспирације прожете љубављу Лазе Костића и Ленке Дунђерски, а присутни су могли чути неке од песама које се баве овом тематиком.

У поетском подухвату учествовали су рецитатор, Жељка Јелић, песници Раша Перић и Горан Благојевић , као и глумац Миодраг Петровић.

Нешто касније, србобранској јавности упутила је неколико речи и сама Верица Милошевић::

Ја ћу једноставно да вам кажем. Раша и ја дошли смо вам са великом вером и надом и гоњени невероватном енергијом господина Хаџи Зорана и жељом вашом да вам поклонимо колаже, односно, ја бих овако поетски и у духу ове вечери рекла, дошли смо да вам оставим на чување Ленку из мог сна. Молим вас да је примите, да је чувате и да је волите као што сам је ја волела и китила и удешавала, а она је на све пристајала. Ја бих одабрала једног вашег представника који ће бити гарант да ћете је ви чувати. А тај представник је чувар вашег града који брине да вама буде лепо, да имате духа, културу. Истрајте у томе, молим вас. То је тако ретко. Чувајте, негујте то. Будите своји, мислите својом главом, нађите лепоту у сваком дану, а ја верујем да ће Ленка да вам да, макар основ, док је будете гледали. Где ћете је сместити, јавићете ми. Молим вас господине Парошки, дођите, ово вам поклањам.

Са завршетком њеног излагања, легат Верице Милошев у виду портретисаних колажа Ленке Дунђерски, свечано је уручен на чување првом човеку наше општине, Радивоју Парошком. Ову прилику он је искористио обративши се присутнима и захваљујући се на урученом легату:

Ја сам посебно почаствован што сам данас у оваквом друштву наших изузетних гостију, пошто је данас приређено једно лепо уметничко, песничко вече. Србобран то заслужује. Заслужује по томе што има изузетно светлу прошлост и јуначку традицију.

Хоћу да вам кажем и да вам се захвалим за ово дело због тога што сте учинили напор кроз свој живот да направите овако лепе портрете у колажима Ленке Дунђерске, а легат који ми прихватамо са широким срцем, красиће просторије које ће наши грађани моћи да виде сваког дана. Ви ћете видети и следећи пут када дођете, проћи ћемо заједно да видите где ови портрети бораве. Србобран је мало место и нема толико простора где би могао да многа уметничка дела која смо добијали раније, држимо, али ће ово красити наше просторије које ће наши грађани свакодневно моћи да виде.

Желим да кажем још неколико речи. Србобран негује културу која је била изузетно богата, посебно у периоду Дунђерских, а ту посебно мислим на Лазу Дунђерског. Период који је касније настао у ствари је био период који је стално доводио до тога да Србобран некако буде гурнут у неку маргину. Ми покушавамо, заиста, да кроз разне културне садржаје, не само културне садржаје него и кроз обележавање великих јубилеја који су везани за Србобран, Србобран истакнемо у јавности не као провинцију која се налази смештена на 30 км од Новога Сада, него Србобран као једну богату варош која има богату културно-историјску традицију.

Да ли успевамо у томе, ја не знам али је сигурно да се веома трудимо.

Србобран је мали и Србобрану треба помоћ, а та помоћ може да дође управо и од песника, књижевника, Ми покушавамо да вратимо тај сјај који је некада био овде. Од чувеног Стевана Владислава Каћанског Барда, који се сада једноставно и не помиње јер је он био песник романтичар, а песме које је он говорио и писао јесу песме које су биле за једно време у коме је он живео. Србобранци не смеју да забораве да је један велики песник који је потекао из Србобрана био учесник Српске револуције, овде 1848. године, а он је на неки начин заборављен.

Када говоримо о Ленкином прстену, ова награда има један заиста леп назив и мислим, колико сам могао да пронађем, једина је награда која је усмерена ка љубавној поезији. Остале награде о којима смо говорили говоре о песништву али ова само о љубавној поезији. Ту је потребна једна помоћ тих песника који се баве том поезијом да се Ленкин прстен уздигне на један виши ниво, а ми се трудимо да то урадимо. Ипак, Србобран је једна мала средина и мислим да искаче изван оквира својих могућности.

Ми покушавамо преко Ленкиног прстена, кроз ту културну и уметничку манифестацију да оживимо сећање на породицу Дунђерски, а нарочито кроз спомен Ленке и Лазе Костића. Ми хоћемо да од Србобрана направимо место које ће да искористи тај потенцијал који је имала породица Дунђерски, слава Ленке и Лазе, и ми правимо такве пројекте. Ускоро ће овде иза нас, на Тргу, бити изграђена једна спомен-чесма са барељефом, посвећена Ленки и Лази. Са друге стране правимо пројекат у туристичком смислу који би требало да покрене тај део приче о којем сте говорили, о Верони, о причи која је измишљена — а овде нема измишљене приче, ову причу само треба испричати.

Толико сам хтео да вам кажем у вези овога што сте ви говорили малопре, а вама Верице, заиста се захваљујем на овом дивном поклону који ће Србобран сигурно чувати.

Убрзо након говора Парошког, Хаџи Лазин се захвалио пристунима што су својим доласком подржали овај догађај, a Памела Киш и Александра Ракић обележиле су крај вечери другом деоницом опере “Ленка”.

Касније, по самом завршетку догађаја, гости ове свечаности послужени су изнетим пићем.